Ако узмемо у обзир страховит раст камата на кредите у Србији, као и тврдоглаво високе цене и квадрата и најма станова, сви који су ове године одлучили да реше своје стамбено питање налазе се пред великим проблемом: расту рате кредита.
Донедавно, одлука о куповини стана била је релативно једноставна. Повољни услови кредитирања и ниже цене квадрата омогућили су готово свима да себи приуште некретнину. Међутим, данас се ситуација драстично променила. Неравнотежа између понуде и потражње на тржишту некретнина резултирала је одржавањем високих просечних цена квадрата. Уз то, каматне стопе за стамбене кредите су такође високе. У конкретном примеру који сте навели, практично је немогуће добити месечну рату мању од 600 евра.
Ова нова реалност на тржишту некретнина ставља већи притисак на потенцијалне купце који морају пажљиво размотрити своје финансијске могућности пре доношења одлуке. Високе рате кредита могу значајно оптеретити кућни буџет, па је неопходно да се реално процени колико особа може издвојити за месечну отплату. Такође, важно је бити свестан могућих промена у каматним стопама и будућим могућностима рефинансирања кредита.
У таквим околностима, неки људи могу бити приморани да одложе куповину стана или да размотре алтернативе као што су изнајмљивање или куповина мање некретнине. Свако треба да донесе одлуку која је у складу са својим финансијским циљевима и могућностима.
У сваком случају, куповина стана захтева пажљиво планирање и анализу трошкова, како би се донела најбоља одлука у складу са тренутном ситуацијом на тржишту некретнина и личним финансијским могућностима.
Узимајуц́и у обзир тренутне услове, ако планирате да купите стан узимањем хипотекарног кредита од банке, треба да знате да ц́ете до краја рока отплате кредита платити противвредност потпуно новог стана искључиво на камату.
Према неким прорачунима, само за камате за стан вредан 120.000 евра банци ц́ете отплатити око 147.300 евра. Ово се заснива на учешц́у од 20% и на рок кредита од 30 година.
Износ треба анализирати у контексту, узимајуц́и у обзир разлоге који стоје иза тога. Тренутне каматне стопе, како на међународном банкарском тржишту, тако и на нашем домац́ем тржишту за кредите деноминиране у еврима, на нивоима су невиђеним у последњих 15 година. Еурибор (и тромесечна и шестомесечна стопа) се приближава 4%, а шестомесечни Еурибор тренутно износи 3,955%.
За крајњег зајмопримца, годишња каматна стопа је у просеку преко 7,5% када се комбинују сви трошкови обраде кредита и еурибор стопа са фиксним износом кредита.
Пример стамбеног кредита од 30.000 евра
Сума: 30.000 евра
Учешће: 20 одсто
Рок отплате: 30 година
Kамата: 7,57 одсто
Рата: 169 евра
Укупно отплате: 60.826 евра (од чега камате 36.826 евра)
Пример стамбеног кредита од 50.000 евра
Сума: 50.000 евра
Учешће: 20 одсто
Рок отплате: 30 година
Kамата: 7,57 одсто
Рата: 281,6 евра
Укупно отплате: 101.378 евра (од чега камате 61.378 евра)
Међутим, важно је напоменути да је ово период отплате од 30 година, а историјски подаци говоре да ц́е еурибор на крају опасти, што ц́е довести до нижих рата кредита и укупног износа камате за отплату. Поред тога, укупан износ камате такође зависи од тога колико сте главнице отплатили, која се временом смањује.
Укупни кредити привреде, грађана и предузетника на крају јуна ове године износили су око 3.397 милијарди динара, што је 0,8 одсто више него у мају, објавило је Удружење банака Србије.
Позајмице привреде биле су 1.844 милијарде динара и за 1,1 одсто су веће него у мају, а токолико су увећане и кредити предузетника, на 69,9 милијарди динара.
Дуг становништва банкама увећан је 0,5 одсто, на око 1.483 милијарде динара.
Међу кредитима становништву готовински су повећани 0,4 одсто, потрошачки 1,3 одсто, стамбени 0,5 одсто, пољопривредни 1,6 одсто, а зајмови за рефинансирање су смањени 0,5 одсто.
У кашњењу отплате на крају јуна било је 2,8 одсто укупних банкарских позајмица, колико и у мају.
Бизнис.рс
