РАК ПЛУЋА ОДНОСИ 5.000 ЖИВОТА ГОДИШЊЕ Скоро 40 одсто грађана пуши МЛАДИ СВЕ ЧЕШЋЕ КОРИСТЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ ЦИГАРЕТЕ И НАРГИЛЕ

Autor: Паланка данас

29/05/2026 13:06

Link kopiran u privremenu memoriju!

Готово четири од десет одраслих грађана у Србији пуши, више од половине пушача не планира да остави цигарете, док је дуванском диму изложена огромна већина становништва, у кафићима, на послу, али и у сопственим домовима.

Електронске цигарете и наргиле најчешће користе млади између 18 и 24 године, због чега стручњаци упозоравају да дуван и никотински производи остају један од највећих јавноздравствених изазова у Србији, показују последњи подаци Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут“ из 2023. године.

Иако се често сматра да су најмлађи највише погођени навиком пушења, Батутови подаци показују да је највећи удео свакодневних пушача заправо у генерацији од 35 до 44 године, где пуши 40,6 одсто грађана. Интензитет пушења је додатно изражен код мушкараца, међу којима готово четвртина конзумира више од једне паклице дневно, што је значајно више него код жена. Истраживање такође показује јасне разлике у разлозима избора цигарета, млађима је пресудан укус, док старији грађани највише воде рачуна о цени, што говори и о генерацијским и економским обрасцима навика. У исто време, електронске цигарете су широко испробане, али их је знатно мање оних који их заиста користе дугорочно, што указује да код већине остају само у фази експериментисања.

Поводом Светског дана без дуванског дима, стручњаци упозоравају да подаци показују и забрињавајуће висок ниво изложености пасивном пушењу, чак 85,5 одсто грађана наводи да је дуванском диму изложено у угоститељским објектима, док скоро половина запослених каже да се са димом суочава и на радном месту, упркос постојећим законским ограничењима. Иако већина грађана подржава строже мере заштите од дуванског дима, пушење је и даље дозвољено у свим просторијама у чак трећини домаћинстава у Србији.

Дугогодишње пушење остаје један од најзначајнијих фактора ризика за развој рака плућа, који је и даље најчешћа и најсмртоноснија малигна болест у Србији, са готово 7.000 новооболелих и око 5.000 преминулих годишње. Ипак, иако су бројке и даље забрињавајуће, важно је нагласити да рак плућа данас више није болест за коју не постоји нада. Захваљујући напретку медицине, савременим дијагностичким методама, имунотерапијама и циљаним терапијама, многи пацијенти данас живе дуже и квалитетније него раније. Савремене терапије постале су стандард лечења метастатског карцинома плућа и значајно су промениле ток болести код великог броја пацијената.

Рак плућа је болест која је у нашој породици оставила дубок траг, и отац и супруг су били пушачи и оболели од карцинома плућа, а и сама сам раније пушила. Тек када се супруг разболео, престала сам да пушим. То искуство ме је трајно променило и показало колико је ова болест тешка, али и колико је превенција важна. Када је реч о лечењу, увођење савремених терапија у претходним годинама значајно је унапредило исходе код оболелих од карцинома плућа у Србији, омогућавајући пацијентима дужи и квалитетнији живот. Ипак, и даље постоје пацијенти са одређеним врстама карцинома плућа који немају приступ савременим терапијама, посебно пацијенти са сквамозним карциномом плућа, као и пацијенти оболели од метастатског неситноћелијског карцинома како са ретким, тако и са честим генским мутацијама. То значи да савремене терапије, иако су данас светски стандард, још увек нису доступне свим пацијентима у Србији. Било би добро да се одобри субкутана примена терапије, тамо где је то могуће. Пацијентима би то било велико олакшање, а болничким установама ослободило капацитете за оне пацијенте којима је интравенозна примена једино решење– каже Оља Ћоровић, представница Удружења пацијената “Пуним плућима”.

Карцином плућа се код чак 70 одсто пацијената открива тек у метастатском стадијуму, када су могућности лечења знатно ограничене. Разлог за то лежи у чињеници да су први симптоми, попут кашља, замора или отежаног дисања неспецифични и често се приписују безазленим стањима, нарочито код пушача, који су на те тегобе навикли. Додатни изазов представљају фактори ризика као што су пушење, загађење ваздуха и недовољна информисаност о значају превентивних прегледа, што додатно отежава правовремено постављање дијагнозе.

Пушење и изложеност дуванском диму и даље представљају водећи фактор ризика за настанак рака плућа, јер подаци показују да су више од 90 одсто оболелих пушачи. Дувански дим садржи више хиљада штетних хемијских супстанци, од којих су многе доказано канцерогене, због чега пушење директно повећава ризик не само од рака плућа, већ и карцинома грла, усне дупље, мокраћне бешике, панкреаса и других малигнитета, као и болести срца и крвних судова. Посебно забрињава чињеница да све више младих користи цигарете и различите никотинске производе, често не схватајући да зависност и озбиљне последице по здравље могу настати веома рано. Ипак, важно је нагласити да рак плућа данас више није болест за коју не постоји нада. Захваљујући напретку медицине, савременим дијагностичким методама, имунотерапијама и циљаним терапијама, многи пацијенти данас живе дуже и квалитетније него раније. Савремене терапије постале су стандард лечења метастатског карцинома плућа и значајно су промениле ток болести код великог броја пацијената. Међутим, и даље постоји велики простор за унапређење доступности иновативног лечења у Србији. Посебно је важно омогућити доступност имунотерапије за пацијенте са сквамозним карциномом плућа, као и иновативних терапија за пацијенте са ретким и честим генским мутацијама код неситноћелијског метастатског карцинома плућа. Управо ове терапије могу значајно продужити живот, смањити ризик од прогресије болести и омогућити пацијентима квалитетније свакодневно функционисање. Зато је од кључног значаја да говоримо о превенцији, престанку пушења, скринингу и раном откривању болести, али и о потреби да савремено лечење буде доступно свим пацијентима којима је потребно, јер само тако можемо променити поражавајућу статистику рака плућа у Србији – истакао је доц. др Зоран Андрић, медикални онколог и начелник одељења медикалне онкологије у КБЦ Бежанијска коса.