Марковдан се увек обележава 8. маја, трећи дан од Ђурђевдана. Легенда каже да када је Марко био са Петром у Риму, верници су га замолили да им напише спасоносну науку Господа Исуса и Његов живот и чудеса. Марко је написао Свето јеванђеље које је и апостол Петар посведочио као истинито, и тада Марка поставио за епископа и проповедника у Мисиру.
Из Пентапоља дошао је Марко у Александрију и ту основао цркву, поставио епископа, свештенике и ђаконе, те и овде учврстио хришћанство.
Своје проповеди поткрепљивао је многим чудесима и добрим делима. Бежао је од прогона у Пентапољ, а потом поново у Александрију. Незнабошци су тада ухватили Марка и уз силне погрде вукли га улицама Александрије.
Сав рањав и крвав доспео је у тамницу где му се јавио анђео небески, а потом и Господ Исус крепећи га речима: “Мир теби Марко, јеванђелисте мој!” Марко је одговорио: “Мир и Теби Господе мој, Исусе Христе!”
Сутрадан су поново почели да га муче, али он је издахнуо и отишао у бољи свет.
Марковдан је такође и крсна слава многих српских породица.
По народном веровању, ако је на Ђурђеван неко дочекао јутро у постељи или му је тог дана неко предао сан – што је значило да ће током целе године бити дремљив, а можда и болешљив – тај треба да одспава и на Марковдан, па ће се тако избавити од поспаности и болести.
Зато, вечерас лезите на време и добро се наспавајте, па ујутру пораните и насмејани закорачите у нови дан.
