Сутра почиње Светла или Трапава недеља.
Цела недеља по Васкрсу назива се Светла или Трапава недеља, а црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља.
Ова седмица је увек трапава, тј. не пости се средом и петком.
Светле седмице почиње литургијски период који траје педесет дана – од Васкрса до Духова.
Васкршњи понедељак
На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, на коме се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи.
То је заправо једна једина ствар, коју прави и искрени верници никако не би смели да забораве да ураде на овај дан. Дакле, да наставе да се веселе и ту радост поделе са најближима.
Према народном веровању, они који се оглуше о ово једноставно „правило“ пркосе Богу и Христосу и неће им ићи у животу „како треба“.
То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.
Водени уторак
У воденој седмици, како се у народу назива прва недеља по Ускрсу, нарочито се признају, и по важности издвајају, водени уторак и водена субота. У средишној Шумадији се, пак, празнују три водена уторка.
По веровању у Гружи, на водени уторак није ваљало ништа радити (прати, шити, крпити, украшавати) на мушкој одећи, поготову будућих војника.
Гарава среда
На гараву среду нежење старије од тридесет нагараве се по лицу, и у пратњи свирача, вуку кроз село пањеве.
Бела среда се у северном Банату назива гарава среда. Назив је добила по ведрој поворци која се креће по насељу. У поворци су искључиво неожењени млади људи до тридесете године, то јест момци поодмаклих година који се још нису оженили. Они иду уз пратњу свирача и кроз село вуку – пањ. Како су неки од њих нагарављени, ова среда је добила назив – гарава.
Зелени четвртак
Један од назива за седмицу по Васкрс је празна недеља. У источној Србији се она празнује – да би била родна година, то јест да поље не буде празно.
У овим пределима су, почев од празног четвртка па до Спасовдана, дакле пет четвртака, светковали тако што нису дирали земљу у пољу, односно нису орали ни копали, нити упрезали стоку, док су остале послове могли да раде.
У осталим, пак, пределима нису такође радили у четвртке овог раздобља, које су називали бели или зелени четвртци.
Источни петак
Бели, благи или трапави петак је дан кад се не пости, а у неким крајевима Србије се зове и источни.
Назив је добио од речи источник што значи извор. Наиме, био је обича да се рано зором одлази на изворе и кладенце где се обављао обред умивања због здравља.
Заклопита субота
Прва субота по Ускрсу се у Левчу и Темнићу зове заклопита субота, коју обично празнују жене, док су је мушкарци обележавали на необичан начин тако што се тог дана нико не брије и не шиша.
Томина недеља
Овај дан је добио назив по Томи, једном од 12 великих апостола.
У овој недељи између Васкрса и Томине недеље врата раја су отворена и онај ко тад умре иде право у рај.
По библијском учењу, Исус Христ се по васкрснућу јавио својим ученицима, ушавши кроз затворена врата.
Осведочивши се у његово васкрснуће, ова једанаесторица су то испричала дванаестом (Томи), који је у тренутку Исусовог јављања био одсутан, но он им одговори Не верујем, док то не видим.
Осми дан по Васкрсу је Исус Христ поново дошао међу своје ученике, затекавши их све на окупу и прекорео Тому што није одмах у његово васкрснуће поверовао.
Отуда је Тома, чије име на јеврејском значи Близанац, добио надимак Неверни. Уверивши се, тако, лично у Христове ране и његову бесмртност, Тома је постао један од најдоследнијих поборника хришћанства, које је ширио у Палестини, Персији и Индији. Страдао је избоден копљима, у индијском граду Мелипуру, зато што је супругу и сина тамошњег цара преобратио у хришћанство.
