Početna » СВЕ МАЊЕ БРУЦОША НА ДРЖАВНИМ ФАКУЛТЕТИМА А СВЕ ВИШЕ НА ПРИВАТНИМ: Зашто је то тако?

СВЕ МАЊЕ БРУЦОША НА ДРЖАВНИМ ФАКУЛТЕТИМА А СВЕ ВИШЕ НА ПРИВАТНИМ: Зашто је то тако?

Само четири државна факултета Универзитета у Београду успела су прошле године да у првом уписном року попуне сва места. Међутим, приватни факултети постају све популарнији.



Факултет организационих наука, Електротехнички, Архитектонски и Факултет безбедности показали су се као најинтересантнији бруцошима у Србији, пише Еуронеwс Србија.

На појединим факултетима празних места остало је на самофинансирају, док неки нису попунили ни сва буџетска. Уз то, статистика показује да се број бруцоша смањује из године у годину. Међутим, статистика указује на још један податак – приватни факултети постају све популарнији.

Наиме, на државним факултетима у протеклих осам година број студената се смањио за око 5.000, док је на приватним порастао за више од 3.000, кажу подаци Републичког завода за статистику.

Они студенти који се ипак одлуче за високо образовање на државном факултету сада бирају традиционално оне после којих верују да ће најлакше моћи да се запосле, попут Факултета безбедности.

Декан овог факултета Владимир Цветковић каже да није изненађен што је потражња за његовим факултетом велика.

„Најфреквентнија реч 21. века је безбедност, у свим језицима. Зашто је то тако, па не треба много објашњавати. Феномен безбедности је у више различитих димензија је обележио наше животе и обележиће генерације које долазе иза нас у овоме веку и то је разлог зашто постоји толико велико интересовање за наше студије“, рекао је.

Како је додао, интересовање је толико да се на 400 места пријави и више од 800 средњошколаца.

И док је трка за индекс поменутих факултета за многе неизвесна, на Факултету политичких наука, Економском, Правном, Факултету спорта и физичког васпитања, Фармацеутском, Стоматолошком и Факултету ветеринарске медицине ове године су попуњена само буџетска места. На осталим факултетима најстаријег Универзитета у Србији чак нису ни та.

Декан Медицинског факултета Лазар Давидовић каже за Еуронеwс Србија да ове године, на овом факултету, квота није испуњена али да интересовања код бруцоша ипак има.

„Примљено је 629 студената, од чега 565 на наставу на српском и 64 на наставу на енглеском језику. Ове године је, за разлику од претходних година само 36 студената мање на настави на енглеском језик. Тако да у формалном смислу те речи, могли бисмо рећи да квота није испуњена, али требало би да се сложите са мном да је интерес велики“, рекао је Давидовић.

Са друге стране, према речима ректорке Универзитета Сингидунум Горданке Кнежевић на приватним факултетима последних година „нема зиме“.

„Постоје акредитовани студијски програми и на једним и на другим универзитетима. Неки студијски програми су по природи студентима сада у овом претходном периоду интересантни. То су обично студијски програми из области информационих технологија софтверског инжењерства, рачунарских наука“, објашњава она.

Кнежевић додаје и да су бројни су разлози због чега се генерално смањује број новоуписаних студената у Србији.

На првом месту разлози су демографске природе, потом и тај што се одређени број матураната одлучује да после завршене средње школе одмах тражи посао. Један део њих, студије наставља и у иностранству, првенствено земљама Европске уније.

Јовић: Нове генерације решене да студирају одређену ствар

Да број матураната који уписује факултете процентуално стагнира у односу на претходне године, за Еуронеwс Србија потврдио је и помоћник министра просвете за високо образовање Александар Јовић.

Он је такође констатовао да се укупан пад у броју бруцоша углавном може објаснити негативним демографским трендовима.

Јовић је додао би они факултети који не успеју да попуне сва места предвиђена за бруцоше требало више да раде на промоцији својих смерова и објашњавању какву врсту запослења нуде након студија, док повећано интересовање за приватне факултете објашњава жељом младих да се одређена област студира чак и ако су сва места на државним факултетима попуњена.

„Код младих постоји потражња за одређеним областима попут ИТ, Архитектура, ФОН и Факултет безбедности. А када данашње генерације не успеју да упишу оно што желе на државним факултетима они то оду и упишу на приватним, а пошто имамо све више таквих врста смерова на приватним факултетима, онда мислим да је то разлог зашто имамо повећан број младих на приватним факултетима. А приватни факултети могу да акредитују програме у складу са потребама тржишта, док државни универзитети морају да негују све науке и због тога приватни свакако имају предност“, рекао је он.

Он је навео да приватни факултети имају предност јер су флексибилни и могу да се прилагођавају трендовима, док државни факултети, објашњава мора да покрију све области – од оних популарних до оних мање интресатних.

„Приватни факултети се лакше мењају, лакше се опредељују да акредитују нове студијске програме у складу са потребама тржишта, за разлику од традиционалних универзитета. Такође, ми наравно, на државним универзитетима морамо да негујемо све науке и не можемо да гледамо само тржишно-ориентисано да је оно што је популарно“, додао је помоћник министра просвете.

Јовић наводи да на нешто ослабљену популарност државних факултета утиче и њихова промоција код младих који заправо и не знају, каже, шта све имају у понуди.

„Нажалост, мислим да наши средњошколци не знају који све факултети постоје и каква запослења нуде после завршеног одређеног студијског програма или одређеног факултета или високе школе. И то је оно на чему сви заједно морамо да радимо. То је неко каријерно вођење средњошколаца, професионална оријентација током средње школе, како бисмо им понудили и промоцију свих тих различитих факултета које постоје у Србији“, каже.

Како додаје, већ годинама је јако мала заинтересованост за природњачке факултете.

„То су факултети на којима остаје велики број места и на буџету, а и веома мали број људи их уписује генерално. Ту се мора утврдити у чему је проблем и да се на томе ради. Ми смо такође свесни да имамо недостатак наставничког кадра у појединим областима, пре свега у природним наукама“, рекао је Јовић.

Еуронеwс Србија



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept