Почели су поступци принудне наплате, преко јавних извршитеља, теткицама и домарима који су тужили послодавце због неисплаћених топлих оброка и регреса за годишњи одмор.
Врховни касациони суд заузео је став да су топли оброк и регрес урачунти у минималац који прима помоћно особље у школама, те уместо да добију новчани заостатак, сада они морају да плате судске трошкове и камате.
Извршитељи су већ закуцали на врата теткици у Електротехничкој школи у Београду, као и њеној колегиници у школи у Осечини. У наредним данима се може очекивати да се покрену сви поступци наплате, а таквих је око 5.000 у Србији.
Није само теткицама и домарима стигао „хладни туш“, већ свим запосленим у јавним службама који су на минималцу и који су тужили послодавце. Они кажу да се не би ни одлучили за покретање тужбе да нису имали тумачење Врховног касационог суда из 2020. године, по коме имају право на посебну исплату за топли оброк и регрес, односно да у минималној заради не може бити никакав други додатак.
Након тог закључка уследиле су масовне тужбе запослених, али и нови Закључак Врховног касационог суда 5. јула 2022. године у коме се наводи да су топли оброк и регрес ипак урачунати у коефицијент минималне зараде.
Сви који су поднели тужбе добили су да плате судске трошкове са каматом. Зависно у којој фази је био судски спор износи су били од 20.000 динара до 120.000 динара.
„Последњих дана Државно правобранилаштво је покренуло поступке принудне наплате преко јавних извршитеља. Конкретно принудна наплата је покренута против једне теткице у Електротехничкој школи у Београду, као и у школи у Осечини. Прикупљају се подаци од школа у Београду и унутрашњости за покретање поступака принудне наплате. Можемо очекивати у неком наредном периоду да ће бити покренути сви поступци наплате“, каже за Еуронеwс Србија адвокат Иван Јечменица, правни заступник неких од запослених.
Додаје да се у поступку принудне наплате трошкови додатно увећавају за још 30.000 до 40.000 динара, за трошкове извршетеља. Када се све сабере, долази се до цифре да теткице и домари морају да плате две, три своје месечне плате.
Препорука министарства
Министарство за државну управу и локалну самоуправу дало је препоруку градоначелницима и председницима општина да се опрости дуг који спремачице из вртића треба да плате за судске трошкове и камате.
Препорука је адресирана градоначелницима и председницима општина, будући да се тај новац слива у градске, односно општинске касе. Међутим, до данас нико није званично позитивно одговорио на ту препоруку. Заправо, нико од локалних самоуправа није отписао дуг теткицама и домарима у вртићима.
„Ових дана запослене у предшколским установама у Београду, предају молбе за председника привременог органа Града Београда Александра Шапића, где га позивају да поступи по тој препоруци. Истовремено достављају одлуку суда по којој су у обавези да плате трошкове и моле да им се опросте дугови. Свака теткица подноси молбу појединачно и ту наводи износ свог дуга“, каже Јечменица.
Додаје да је у Србији покренуто око 5.000 таквих судских спорова.
„Молба је и да Министарство финансија донесе препоруку да се трошкови опросте и осталим категоријама запослих у школама, болницама, клиничким центрима, домовима здравља, будући да су и они водили спорове и налазе се у подједнако тешком материјалном положају. Никаква препорука није донета за њих. Школе, болнице, клиничке центре је заступало државно правобранилаштво и трошкови се сливају у државну касу. Зато је логично да Министарство финасија иницира опроштај тих дугова“, сматра Јечменица.
Синдикати платили за своје чланове
Синдикати су трошкове судског поступка платили за своје чланове. У проблему су они који нису чланови ниједног синдиката.
Александар Марков из Форума београдских гимназија каже да су они до сада платили око милион динара за судске трошкове и камате својих чланова.
„То су били износи од 20.000 до 60.000 динара, зависно у којој фази је поступак прекинут“, рекао је он за Еуронеwс Србија.
У Независном синдикату просветних радника Војводине (НСПРВ) кажу да су и они платили судске трошкове за своје чланове.
Председник тог синдиката Душан Кокот каже да је проблем озбиљан и да су сви предмети на Уставном суду.
„Кроз минималну зараду не може бити исплаћен никакав додатак. То је био први закључак Врховног касационог суда, да би касније променили мишљење. То забрањује Резолуција Међународне организације рада, коју је Србија, односно Југославија ратификобвала 1974. године“, рекао је Кокот.
Како је Врховни касациони суд прво донео закључак да топли оброк и регрес не улазе у минималац поједини судски спорови окончани су у корист теткица и домара и њима је исплаћен новац. Сада имамо ситуацију на терену да су неки добили новац, али ће морати да га врате, други су добили новац и окончани су судски спорови, те неће морати да враћају паре. Највише има оних који ће морати да плате судске трошкове.
