Национална асоцијација за оружје Србије, као и поједини спортски стрелци противе се новом Нацрту о оружју, о коме се тренутно води јавна расправа.
Они сматрају да би нови закон, ако се усвоји, имао низ нелогичности и недоречености, али и ствари које су ригорозније него сада.
Тако је Душко Илић из Национална асоцијација за оружје Србије изјавио за 24седам да постоји јако велики број њихових примедби на овај нацрт.
– Наш став је да треба да се повуче из процедуре јер мења скоро 50 одсто постојећег закона. И да треба урадити потпуно нов нацрт – каже он.
Илић додаје да постоји низ чланова и одредби којих се радна група, која је радила на нацрту, није дотакла.
– Постоји пуно чланова и одредби које су спорне. Од услова за добијање оружја, па до тога да би лекарско уверење требало да се узме када се први пут добија оружје, а онда да лекар само прати стање власника. А не да се ради сваки пут. Али има низ других ствари које треба променити – објаснио је Илић.
Дарко Божић, спортски стрелац и новинар, данас је детаљно објаснио неке од спорних ствари нацрта закона.
– Уколико нисте спортски стрелац и није вам угрожена безбедност, нећете моћи да набавите оружје. Не постоји никаква могућност аматерима у стрељаштву и хобистима. А постоји много људи у Србији који једном недељно оду до стрељане, друже се са пријатељима и куповином муниције пуне буџет Србије – рекао је Божић на конференцији за штампу.
Он је критиковао и дефиницију ватреног оружја, за коју сматра да је нејасна, јер се у њој каже да је то „свако преносиво оружје које има цев и испаљује метак, или је подобно за преправљање како би испаљивало зрно, метак или сачму“. Објаснио је да већ сада преправљати нешто што није оружје да то буде је нелегално!
Додао је да је спорно и то што су само пиштољи и револвери дефинисани као оружје за личну безбедност док је, како тврди, свуда у то оно што можете искористити да одбраните свој живот.
Божић је објаснио да је проблем и у томе што је широк списак основних делова за ватрено оружје, за које вам је потребна дозвола за набавку.
– Основни делови за које је према нацрту потребна дозвола су цев, рам, сандук, навлака, добош, глава пушке, затварач и носач затварача. Једини валидни делови ватреног оружја су цев и затварач. Јер то је оно због чега долази до опаљења. Све остале ствари нису – каже Божић.
Проблематичан је став и о муницији. Он каже да је према дефиницији муниција сједињени метак који је спреман за опаљење. Али у нацрту Закона о оружју пише да су муниција чауре, каписла, барут, зрна и сачма!
– Сачма је округло олово. То користе и риболовци у риболову. Значи да ни они, ако се придржавамо овог закона, неће смети да набаве олово – каже он.
Додао је и да постоји категорија која се зове „оружје од историјског значаја“ што је сво оружје произведено пре 1945. године. Међутим, тврди да се у нацрту то брише и уврштава само оружје које је произведено пре 1900. године.
– Постоји много људи који су користили ово оружје у стрељанама и чували историјско наслеђе Србије. Сада то више не могу да ураде, а према новом закону немате могућност набавке тог оружје сем ако нисте спортски стрелац и угрожена вам је безбедност – објаснио је он и додао да се слаже са тиме да би требало код овог оружја увести посебне дозволе при набавци.
Божић додаје да је велики проблем у нашем закону и пригушивач пуцња.
– Они су добри из угла екологије и здравља стрелца. У 90 одсто држава Европе су легални за лов и за спорт, а у неким земљама су и обавезни при лову да не би дошло до загађивања околине буком и узнемиравања дивљачи – каже он и додаје да је у Словенији, рецимо, „лакше купити пригушивач пуцња него цигарете“.
Додао да пригушивач треба регулисати законски, а не тотално га избацити из закона.
