Зачеће Свете Ане је посебно важан празник за све жене, нарочито за оне које имају малу децу или желе да се остваре у улози мајке. Праведни Јоаким и Ана нису имали деце пуних педесет година свог брака. Према легенди, Ана је Богородицу донела на свет у својим седамдесетим годинама.
Према народном веровању, Ана је са својим мужем Јоакимом живела 50 година без деце и иако им је то била највећа жеља и иако су се стално молили и живели богоугодно, она им се никако није остваривала. Када су већ одустали, јавио им се архангел Гаврило и рекао да су им молитве услишене од Бога и да ће родити ћерку Марију.
Њихова ћерка је благословена од Бога и свих колена људских, Пресвета Дева Марија Богородица која је родила Исуса Христа, спасиоца човечанства, те су на тај начин они постали богооци, тј. богопрародитељи. Јоаким је живео 80, а Ана 79 година.
Како кажу обичају, на овај дан жене не би требало да раде никакве послове, већ само да се моле Светој Ани за заштиту деце или зачеће, уколико још увек немају порода.
Болесне жене на овај дан иду у манастире на молитве, а нероткиње одлазе на конак и остају тамо по три дана, како би се молиле Светој Ани да остану у благословеном стању.
У стара времена мушкарци чије би жене после дужег времена затруднеле, одлазили су у поноћ уочи празника Зачећа Свете Ане на вилина или друга урокљива места и побадали крстиће направљене од тисовог дрвета.
Понегде се задржао и пагански обичај, где мајке са женском децом иду око куће и бацају пепео или просо да би сачувале кућу од злих чини.
Молитва на дан Свете Ане:
“Данас се узе бездетности разрешују, јер је Јоакима и Ану услишио Бог, јасно им обећавши да ће, иако су остарели, родити пресвету Богородицу. Из ње се Сам родио Неописани, поставши Човек наредивши Анђелима да јој кличу: Радуј се, благодатна, Господ је с тобом!”
