Српска православна црква и њени верници Васкрс славе три дана. У календару СПЦ су црвеним словом обележени Васкрс недеља, Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
Васкрс се слави од времена првих апостола а његова суштина се објашњава речима Светог апостола Павла, записаних у апостолским деелима: „Ако Христос не васкрсе, празна је проповед наша и празна је вера наша“.
Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју веру и победу живота над смрћу.
Трећи дан празновања зове се и Водени, Светли уторак, а по веровању се сматра и најсрећнијим даном у години. Ако се дете роди на овај дан, биће срећно и дуговечно.
Према народном веровању, то је једини добар уторак у години. Добро је ићи у посету или кренути на пут.
У неким селима се данас одржавају свадбе, јер се верује да ће младенци поживети срећно, дуговечно и имати много деце.
Старији људи верује и да ће уколико је увече на Светлу среду небо звездано, година бити изузетно родна.
Предање каже да су у недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле са спремљеним миром на Христов гроб.
Велики камен којим је Христов гроб био затворен био је одваљен, а гроб празан. На камену је седео анђео Господњи, с лицем као муња и оделом белим као снег.
Стражари војници били су укочени од страха, а онда им се обратио анђео: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао… Идите брже и кажите ученицима његовим да је васкрсао“.
Жене и збуњени војници-стражари су одмах отрчали у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели, а народ се јако обрадовао.
Зато је, према предању и веровању, једина ствар коју у ова три дана верници морају да поштују, то да деле радост са својим ближњима.
Веровање је и да они који се оглуше о то правило пркосе Богу и Христу и да им неће ићи у животу „како треба“.
