Nema vremena a da u istom nije sipana doza straha, povremeno
blago dozirana, a nekada veoma agresivno dolivana. U suštini svih
strahova istkanih u ljudskom biću počiva neizvesnost. Ona se uredno
javlja da bi podržala mehanizam odbrane, te može biti kako
individualna, tako i kolektivna. Nekada je samo normalan splet
okolnosti nesrećnog slučaja, a nekada se mogla predvideti i na duže
staze. Samo je pitanje želi li se to videti ili ne.
Muzika je nekada bila uglavnom zanat kojim su se bavili nadareni
umetnici, sa više ili manje uloženog rada, te darivanjem svojim
obožavaocima deo emocija kojima je vršena razmena pozitivne energije.
Pre četrdeset godina na par tv kanala i nešto radijskih u etru, moglo se
povremeno, tu i tamo, čuti nešto što je odudaralo od socijalističkog
moralnog miljea i posthumnoj odanosti Velikom vodji. Jedan od tih
retkih radija, a svi su oni tada bili na takozvanoj nacionalnoj frekvenciji,
je i čuvena dvestadvojka sa kultnom emisijom Hit nedelje. Pominjem to
zbog jednog izuzetnog voditelja istog, Vlade Jankovića zvanog Džet.
Čovek sa sjajnim glasom, izuzetnim savremenim rok obrazovanjem,
perfektnim sluhom za dogadjaj i akciju, bio je rado slušan i praćen na
radio talasima 202, a pogotovo vodeći, i dan danas emisiju koja je
opstala, Hit nedelje.
Medjutim, Vlada Džet je bio i odličan muzičar, svirao je u grupi
Crni Biseri, ali i u grupi Tunel kao basista i vokal, zajedno uz, zaista
legendarnog Ljubu Ninkovića, vokal i gitara ( S Vremena Na Vreme) i
Stevu Stevanovića za bubnjevima (Sos). Sam bend Tunel je osnovan
1980. godine, a album koji ovde pominjem 1982.godine pod naslovom
Noćni Prolaz. Bio je to njihov debi album. Isti se razlikovao od svega
što su ranije radili u drugim bendovima.
Kada je objavljen album, bilo je to vreme već laganog izdisaja
novog talasa, tako da je Noćni Prolaz bio jedno pravo malo osveženje.
Na njemu su se izdvojile numere Poslednji Put, Natali, Volim Sax i
obrada Born To Be Wild (Rodjen da bude divalj). Album je producirao
Robert Nemeček(ex Pop Mašina, ex Rock Mašina). Materijal je odsviran
ležerno, nekako se osećala mirnoća pomenutog trija, bez žurbe i
nepotrebne nervoze. Vokali su otpevani taman koliko treba u konteksu
same muzike. Nema velikih poruka, samo ljubav kao neostvaren ideal i
čežnja utkana u snove. Ali, sve to tako lako prijanja uhu, ceo album je
oda klasičnom rokenrolu, vokal, bas i bubanj. Muzičke netrpeljivosti
izmedju tonskih sagovornika nema. Pitko zvuči taj nešto malo duži niz
lepršave muzike od pola sata. No, sve je na svom mestu, užitak je
zagarantovan, za one koji znaju da uživaju u minijaturnim trenucima
opuštanja i sreće.
Noćni Prolaz nije bio poslednji studijski album benda, do kraja
1991. godine izdali su još četiri albuma, doduše uz promene članova
benda. Ne mogu reći da je isti obeležio jedno razdoblje roka, ali je
svakako bio prisutan na ovim prostorima. Uz svu raznovrsnost muzike u
vremenu nekog tihovnog stanja i prosute čežnje za nekim zapadnjačkim
životom, bez mogućnosti da se sagleda i njegova druga, mnogo manje
isticana, strana, Vlada Džet, Ljuba i Steva na prvom zajedničkom
ostvarenju, doneli su neku spoznaju da bend može poprilično
ravnopravno da se nosi i sa mnogo jačim, da ne kažem raznovrsnijim
bendovima, u smislu kako muzičko-tekstualnog nadahnuća, tako i jedne
sasvim pristojne izvedbe rokenrola na malom prostoru. A to je baš ono
što mu daje posebnu draž.
Album nije bio buntovan, ništa posebno novo nije doneo, ali je
garantovao spoznaju svakodnevnog življenja sa svim onim
neuzvraćenim ljubavima. Naime, nesporno je da bend ni onda nije bio u
prvoj mladosti, ali baš to iskustvo u muzici stečeno upornošću i
privrženošću ka klasičnom roku, dozvolilo mu je da i posle pune četiri
decenije od izlaska ima svoje mesto u istoriji jugo roka. Nikada na
samom vrhu, ali uvek tu, blizu, postojano i umetnički raznovrsno.
Na kraju jedna zanimljivost. Pre svršetka samog teksta, postavi mi
neko pitanje zašto Vladu zovu Džet. Odgovorih na prvu da je to zbog
basiste grupe Šedouz (The Shadows – instrumental bend, često prateća
grupa čuvenog Klifa Ričarda na svojim nastupima). Na to mi spremno
odgovoriše da su pomislili da je to u vezi crtanog filma. Shvatih da se
ništa ne doživljava kao podrazumevano, pokušah sa par reči da im
objasnim ko su bili The Shadows. Ispratiše me, ali bez nekog posebnog
zanimanja. Edukacija je čudo. I tako od starog Rima…
Miodrag Marković
