Поврће из пластеника и воће попут јагода, малина и јабука, најчешће садрже остатке пестицида, којима се третирају током узгајања. Уколико пољопривредници користе веће количине од законски прописаних, постоји ризик од нарушавања здравља, оштећења слузокоже дигестивног тракта или чак, код дуготрајне изложености, контаминације организма и тешких болести, кажу из Института за медицину рада и радиолошку заштиту.
Број активних супстанци пестицида у промету у Републици Србији је око 230, на основу којих је формулисано око 1.000 различитих препарата за заштиту биља.
„Максималне дозвољене количине (МДК) пестицида разликују се у зависности од врсте воћа, поврћа, житарица, чајева, кафе, лековитог биља, хмеља, зачина, биљака за производњу шећера… МДК су увек токсиколошки прихватљиве, а често су много ниже“, каже проф. Драгица Бркић са Пољопривредног факултета у Београду:
Искуство показује да количина остатака пестицида зависи и од биљне врсте. У јабукама, јагодама, малинама их стално има, док их у поврћу, изузев зелене салате и парадајза, ретко када проналазимо. У узорцима наше лабораторије, за потребе једног великог трговинског ланца, уопште нису нађени остаци супстанци за заштиту биља. Ради се о узорцима кромпира, лука, шаргарепе, краставаца, купуса…
Према подацима Пољопривредног факултета у Београду, тек ако се утврди да не представљају ризик по здравље људи и животну средину, воће и поврће може да добије дозволу за промет. Овог пролећа, анализе су показале да остатака пестицида најчешће има у зеленој салати, али су вредности у највећем броју узорака биле испод максималне дозвољене количине.
„Када се средства за заштиту биља користе у складу са препорукама произвођача, у одређено време и одређеним количинама, ниво остатака је увек испод максимално дозвољених количина. Ове године, на један од 20 узорака, вредности су биле премашене. У парадајзу готово да и није било остатака пестицида, што говори о томе да су се произвођачи придржавали упутстава за примену“ каже проф. Драгица Бркић.
Проблем јесу несавесни произвођачи који користе веће количине од прописаних и не поштују препоруке везане за број третирања. Из Институту за медицину рада и радиолошку заштиту наглашавају да воће и поврће које нема љуску увек носи највећи ризик од вишка пестицида. С друге стране, краставац, кромпир и друго поврће којем се кора љушти пре употребе, много је безбедније за употребу.
„Многи не љуште кору, јер верују да она садржи хранљиве састојке. Међутим, због супстаници којим се поврће и воће прска током узгајања, одстрањивање коре је најбоља превенција од штетних последица по здравље. Осим тога, темељно прање и испирање пре конзумације је обавезно“, каже прим. др Зоран Шекуларац, специјалиста медицине рада из Института за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“.
Последице
Уколико не водимо рачуна, штетни ефекти пестицида у организму могу да се покажу тек након неколико година.
„Одређене биолошка и лабораторијска истраживања показала су повезаност између уноса пестицида и канцерогених болести. То се пре свега односи на људе који раде са оваквом врстом хемикалија. Али, код конзумената такође постоји одређени ризик, који не мора никада да се манифестује“, каже др Шекуларац.
Извор: Новости
