Јануар: Референдум о промени Устава у области правосуђа
На почетку године за нама, 16. јануара, одржан је референдум у Републици Србији, на ком су се грађани изјашњавали о промени Устава у области правосуђа.
Према коначним резултатима које је РИК oбјавио, „да“ је заокружило 59,62 одсто, а „не“ 39,35 одсто гласача. Будући да је већина изашлих на референдум одговорила потврдно – изгласана је промена Устава.
Фебруар: Порфирије нови патријарх српски
Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао је 18. фебруара митрополита загребачко-љубљанског Порфирија за 46. патријарха српског. Порфирије је устоличен дан касније у Саборној цркви у Београду.
Патријарх Порфирије устоличен је у октобру и у трон архиепископа пећких и патријараха српских у Пећкој патријаршији. Чин хиротонисања одржан је на празник Покрова Пресвете Богородице, уз саслужење више архијереја СПЦ.
Март: Почетак суђења Беливуковој групи
Уз јаке мере обезбеђења, судску стражу и припаднике Жандармерије са дугим цевима, какве нису виђене од суђења за убиство бившег премијера Зорана Ђинђића, почетком марта почело је суђење деценије Беливуку и Миљковићу.
Изјава која је највише узбуркала јавност је свакако део Лалићевог исказа о кривичним делима у којем је навео да је група као највећу претњу видела председника Србије Александра Вучића, чију ликвидацију су и планирали. Рекао је да је од припадника групе чуо да је вођа Кавачког клана Радоје Звицер послао пет милиона евра за свргавање власти у Србији.
Април: Месец избора
У Србији су 3. априла одржани парламентарни, председнички, градски избори у Београду и Бору и још 11 општина. Право гласа на председничким и парламентарним изборима имало је 6.502.307 бирача.
Мај: Председник положио заклетву за други мандат
Председник Србије Александар Вучић 31. маја положио је заклетву у Народној скупштини за други председнички мандат.
„Србија јесте и биће управо оно, и само оно, што ми од ње направимо“, рекао је Вучић парафразирајући Марка Аурелија.
Јун: Преговори са радницима „Фијата“
Почетак јуна обележили су преговори Владе Србије са представницима радника „Фијата“ након што им је менаџмент због обуставе производње понудио да у наредне две године раде у некој од фабрика „Стелантисове“ групације у Словачкој, Пољској, Италији или Немачкој, или да добију отказе.
Јул: Пад авиона „антонов 12“ и забрана Вучићу да посети Јасеновац
Средином јула срушио се авион „антонов 12“ код града Kавалe на северу Грчке који је летео из Ниша за Аман.
Тадашњи министар одбране Небојша Стефановић објаснио је на конференцији за новинаре да је авион „антонов 12“ преносио 11,5 тона производа српске наменске индустрије за Министарство одбране Бангладеша.
Председнику Србије Александру Вучићу Хрватска је забранила приватну посету Јасеновцу. Долазак Александра Вучића хрватски државни врх видео је као провокацију и захтевао да се убудуће посете најављују службеним путем.
Август: Потписивање Темељног уговора
Темељни уговор између државе Црне Горе и Српске православне цркве потписан је почетком августа у Подгорици.
Још један значајан догађај за Српску православну цркву догодио се крајем маја када је Сабор СПЦ једногласно одлучио да Македонској православној цркви – Охридској архиепископији дâ аутокефалност.
У беседи верницима након литургије у Саборном храму Светог Климента Охридског у Скопљу ту одлуку потврдио је патријарх српски Порфирије.
Септембар: Европрајд, протести и шетња
Хоће ли бити Европрајда или не, главна је полемика која је вођена у септембру у Србији.
Шетња је одржана, додуше скраћеном трасом и уз велике мере безбедности. Било је нападнутих и учесника, али и повређених полицајаца, као и ухапшених. Истовремено, противници манифестације окупили су се код Храма Светог Саве.
Октобар: Србија добила нову владу, почео попис становништва
После више од 200 дана од избора, председница Владе Србије Ана Брнабић и министри положили су заклетву у Скупштини Србије 26. октобра, а тиме је и званично почео да им тече мандат.
Према првим резултатима Пописа, који су објављени у децембру у Републици Србији живи 6.690.887 становника – што је за 6,9 одсто мање него на попису 2011. године. У Београдском региону број становника је повећан.
Новембар: Проблем са таблицама, Срби напуштају институције на КиМ
Криза на северу КиМ због пререгистрације возила почела је у септембру, неколико пута је одлаган почетак примене, а кулминирала је у новембру, када је косовска полиција почела да уручује и опомене.
Председник Александар Вучић поручио је да је задовољан исходом договора у Бриселу, као и тиме што је сачуван мир за наш народ. Истакао је да је један услов испуњен, али да преостаје формирање Заједнице српских општина.
Међутим, када се учинило да ће се ситуација на Косову и Метохији смирити, дошло је до хапшења Дејана Пантића, а као реакција подигнуте су барикаде на северу КиМ.
Децембар: Хапшења на КиМ, барикаде
Због хапшења бившег припадника косовске полиције Дејана Пантића, на више локација у северном делу Косова и Метохије Срби су поставили барикаде у знак протеста.
Сам крај 2022. обележила је нестабилна ситуација на Косову и Метохији – из дана у дан је претила да ескалира.
Председник Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић наредио је да Војска и све јединице МУП-а буду у највишем степену борбене готовости.
У више наврата од државног руководства могла се чути реченица да нема разлога за панику, али има разлога за забринутост.
Ипак, неколико дана пре доласка Нове године из притвора је пуштен Дејан Пантић, али и Никола Недељковић који је ухапшен на Газиместану, добијене су гаранције од САД и ЕУ да неће бити листа за хапшење и почело је уклањање барикада.
Уследило је и укидање стања повишене борбене готовости у Војсци Србије, чиме је сачуван мир и отворен пут да се проблеми решавају разговорима.
