Неретке су ситуације да када нешто купујемо на рафу стоји једна цена, а на касни нам наплате потпуно другу. Дамјановићева каже да је за то надлежна тржишна инспекција и да су тада трговци у прекршају.
Трговац је дужан да вам прода по понуђеној цени која пише на рафу. Ви сте прихватили понуду његову тада када сте видели ту цену на рафу, истиче.
Објашњава да у ситуацији када се цена на каси разликује, потребно је да позовемо неког руководиоца и затражимо да купимо по понуђеној цени са рафа.
Он је дужан да вам прода по тој цени и за то је прописан прекршај ако то не учини, закључује Дамјановићева.
Дамјановићева истиче да Закон о заштити потрошача прави разлику између уговорног односа потрошача и трговца, као и да су по општим правилима уговарања стране једнаке, али да у том закону уговорне стране нису једнаке, већ је потрошач слабија страна.
Ипак, напомиње, закон прописује низ обавеза за трговце од којих је једна забрана непоштене пословне праксе.
Она забрањује трговцима да обмањују потрошаче, тако што њихово пословно понашање мора да буде у складу са добрим пословним обичајем, пословном етиком и правилима струке, наводи Дамјановићева.
На питање да ли је за рекламацију производа неопходно да имамо рачун, Дамјановићева каже да јесте.
Да бисте поднели рекламацију трговцу од којег сте купили робу потребно је да имате рачун или неки други доказ о куповини – то може да буде и слип. Можете да презентујете и рачун који је скениран, поготову сада по новом закону о фискализацији када су и електронски фискални рачуни прописани, наглашава.
Две године рок за рекламацију
Указује на то да потрошач има право две године од дана куповине да се пожали на неки производ – да је неисправан, да не одговара ономе што је уговорено или да не одговара посебној намени због које је купљен.
Две године продавац одговара за то и дужан је да прими вашу рекламацију, као и да одговори, наводи Дамјановићева.
Када је реч о одбијању рекламације, објашњава да трговац мора да образложи због чега одбија рекламацију.
Ту постоји један јако добар сегмент непоштене пословне праксе, некад се позивају на налазе овлашћених лабораторија, које мислим да немају у Србији, али ако вам је достављен извештај овлашћене лабораторије то представља обмањујућу пословну праксу, јер вас на тај начин спречава да искористите неко своје друго право, напомиње Дамјановићева.
То право је, додаје, да потрошачи траже вансудско решавање потрошачког спора.
На сајту Министарства унутрашње и спољне трговине постоји платформа где се пријављује тај проблем. Потрошач мора најпре да размотри проблем са продавцем, па ако га он одбије, подноси пријаву за вансудско решавање потрошачког спора. Министарство те пријаве распоређује телу, тј. овлашћеним медијаторима, и трговац је обавезан да учествује у том спору под претњом прекршајне одговорности, објашњава Дамјановићева.
Истиче и да читава процедура траје до 90 дана.
РТС
