Они процењују да око 40.000 радника сваке године одсуствује са посла, иако нема никаквих здравствених тегоба. Према подацима РФЗО, само у прошлој години од укупног броја контролисаних боловања у 12 одсто случајева утврђене су одређене неправилности, пише Еуроњуз Србија.
Боловање, односно одсуство због привремене спречености за рад проузроковане болешћу, право је сваког запосленог у Србији. Међутим, злоупотреба овог права сматра се повредом радних обавеза или радне дисциплине, а казна може бити и отказивање уговора о раду.
„Треба ми правни савет. Другарица ради у државној фирми, узела је боловање да би ишла на неко пунолетство, међутим правница која је не воли пошаље јој некакву контролу на врата. Ови је не нађу кући. Да ли постоји шанса да јој дају отказ? Не знам да ли је на неодређено“, написала је она на Твитеру.
Овакве злоупотребе тешко је доказати, кажу из Уније послодаваца Србије, али не и немогуће. Светлана Будимчевић из те организације каже за Еуронеwс Србија да су процене да око 40.000 особа годишње злоупотребљава право на боловање и да је потребно уредити овај систем и покушати да се предупреди злоупотреба.
„Саветујемо послодаваце да својим општим актима уреде ову законску одредбу, односно начин спровођења, контролу и процедуре, путем правилника о раду, уговора које ће закључити са одређеним здравственим установама које би могле да контролишу уколико послодавац посумња да запослени злоупотребљава то своје право. Да би послодавац могао да запосленог пошаље на контролу, мора то предвидети својим актима. Уређен систем код послодавца је један начин више да се спречи оваква злоупотреба“, каже Будимчевић.
Из Републичког фонда за здравствено осигурање за Еуроњуз Србија кажу да је у 2022. години извршено око 2.500 провера боловања што је око осам одсто од укупног броја донетих оцена о привременој спречености за рад и да су у 12 одсто случајева утврђене одређене неправилности које се односе на изостанак јављања осигураног лица изабраном лекару и путовање за време боловања.
Боловања се, како наводе, проверавају у складу са Законом о здравственом осигурању на основу захтева послодавца или захтева РФЗО. Провера се, кажу, врши на два начина.
„Један је обнова поступка привремене спречености за рад у року од 30 дана од оцене стручно-медицинског органа или у поступку вештачења у року од годину дана од оцене стручно-медицинског органа. Проверу боловања које је утврдио изабрани лекар врши првостепена лекарска комисија, а проверу боловања које је утврдила првостепена лекарска комисија врши другостепена лекарска комисија“, стоји у одговору РФЗО.
Додају да је за поступак вештачења могуће и вештачење одлуке другостепене лекарске комисије коју врше три лекара специјалиста здравствене установе на терцијарном нивоу здравствене заштите.
Kо све може бити кажњен због злоупотребе боловања?
Злоупотреба права на одсуство због привремене спречености за рад проузроковане болешћу сматра се повредом радних обавеза или радне дисциплине.
„Најчешћа казна за злоупотребу боловања је ускраћивање права на накнаду зараде (плате), без обзира да ли ту накнаду обезбеђује послодавац или РФЗО“, наводе из РФЗО и додају да су додатне казне за запослено лице могуће и од стране послодавца који поступа у складу са Законом о раду.
У члану 103. овог закона наводи се да ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом.
Према члану 179 оваква злоупотреба може бити разлог због ког послодавац запосленом може да откаже уговор о раду.
Међутим, запослени није једини који може сноси одговорност због злоупотребе боловања. Из РФЗО наводе и да је Законом о здравственом осигурању прописана казна и за изабраног лекара уколико се утврди да је отворио боловање иако није постојао медицински разлог за то.
Kазна у овом случају је новчана и креће се у распону од 30.000 до 50.000 динара. Међутим, ова казна, како наводе, није примењивана у 2022. години.
Провером боловања запослених баве се и детективске агенције. На тај корак се најчешће одлучују стране компаније. Ипак, детективи немају право на увид у медицинску документацију, па на друге начине проверавају оправданост одсуства запосленог. Таква пракса позната је и у Аустрији, јер је много оних који оду код лекара, глуме болесника, и узимају боловање којим продужавају одмор.
„Иако се превара са боловањима решава пред радним судом и оштећене компаније не подносе пријаве полицији и тужилаштву, правно гледано то је превара. У прошлости било је и кривичног гоњења“, навео је председник Удружења детектива Аустрије Петер Покорни.
