Pre par dana beogradski rok bend Pera Brada Potomak objavio je
svoj EP, odnosno maksi singl ili ti mini album, koji u sebi nosi četiri
numere. U godini i po svog postojanja, očigledno da su su lagano
iskristalisali svoj put. Klasičan rokenrol, ali čvrst, bliži hard roku, no
ima i tihih skrivenih tragova panka. Očigledno je da se bend temeljno
spremao za svaku numeru, ne želeći da bilo šta prepusti slučajnom
nadahnuću. Uzorak njihovog delanja sveden je na manje od petnaest
minuta svirke, ali ako je to samo njihova ulaznica u svet čarobne rok
muzike, odnosno samo korak ka pragu rokenrola 21. veka, moje
skromno mišljenje je da su na dobrom putu.
Bend poseduje nabijenu energiju, snažan ritam i angažovane
tekstove. Kvalitetan stih, sa jasnom porukom u kom pravcu je grupa
angažovana. Socijalna tematika ne manjka ni malo, iz njih odiše
pristojnost i čvrsta reč, tako da su u ovih par objavljenih numera u
mojim očima oblikovani kao borci za uljudnost. Na jedan umeren i fin
način rekli su sve što su hteli, bez pompe i ulagivanja.
Zvuk je savremen, možda se uz njega prepozna taj urbani ton
sličan nekim drugim bendovima, ali to je više u tragovima, nego u samoj
srži pesama. Svakako da se od nečega i mora krenuti. Pera Brada
Potomak je tako i nastupio, počevši od svog neobičnog imena, što bi
skraćeno moglo biti i PBP. Tek toliko da privuče pažnju čitaocu da ne
preleti očima preko teksta o bendu reda radi. A kada se malo zagrebe
ispod porvšine može se čuti topao ritam gitara, dok same solo deonice
kao da rolaju po oblacima radjajući neki nežan šapat beogradske košave.
Samo četiri numere su na EP-ju, za početnu najavu benda sasvim
dovoljno. Album otvara naslovna numera Kataklizma Kapitalizma.
Možete birati izmedju novca i duše, njihov spoj je nezamisliv u
opisanom društvu. Bahato živeti ili sirotinjski zapomagati, i tu je kraj, po
bendu. Sledeća numera Ko Preživi Pričaće daje jedno sasvim istinito
vidjenje pojedinih segmenata društva. Svega ima oko nas, a nije lako
pokušati izboriti se za pravedno stanje izmedju raznoraznih lešinara, s
toga ko bude odgledao priču do kraja znaće šta će moći kazati
potomcima u starim danima. Ali prvo treba doći do njih. Treća numera
na mini albumu je Put Biraš Sam. Još jedan mali ep za ljudsku dušu i
razorene snove. Od dna do vrha duga je staza, izabrati nije lako, no bend
se obraća mladim naraštajima ostavljajući im mogućnost da svoj put
izaberu sami. Barem da se okušaju u tom istraživanju. Cena istog se
plaća na kraju na raznorazne načine. Song Život Neće Nikoga Da Čeka
zatvara ovo malo ostvarenje i najavu da bend može u kasnijem periodu
otvoriti karte i predstaviti se u skroz otvorenom stilu. Po meni najjača
numera, u svakom pogledu. Poruka jasna, konciznost je svedena na
maksimalnu rečitost u samo par stihova, nikakve nedoumice nema, a što
je najgore po sve nas obične smrtnike, apsolutno odgovara istini. Nikada
život nikoga nije čekao niti će to ikada i uraditi. Sve drugo je samo
iluzorno okruženje sa neostvarenim snovima i iskrivljenim vidicima.
Bend neobičnog imena sačinjavaju Milan, Vladimir, Nikola i
Veljko. Momci su uz EP uradili i jedan nenametljiv, ali rokerski
zanimljiv, spot za numeru Život Neće Nikoga Da Čeka. U retro crno-
belom maniru, ali sa savremenim rokerskim oduškom, gde kamera kreće
od bubnja lagano se uzdigavši od dna do vrha kako se približava video
zapis kraju. Možda je i sam put benda u takvoj najavi. A za tako nešto
opet je potrebno vreme, onaj maleni peščani klizač koji će ići uz svoj
usud i u nekom vanvremenskom času dati prikaz je li bilo vredno svega
ovoga o čemu sanja bend, svaki bend, da se ne lažemo. Ali do trona ima
se ići…
Znam da u četiri numere, u par prepoznatljivih rifova koje je bend
izlomio iz sebe sama, ne može se dati neki duži perspektivni zapis, ali
kao prvi redak u knjizi njihovog muzičkog početka, da se privući pažnja,
počev od naziva benda, petnaestominutnog albuma i jednog spota, ima
temelja za ozbiljnu gradju. Lično, od njih očekujem žežći proboj, kako u
smislu budućeg studijskog rada, tako i živog nastupa.
Miodrag Marković
