„Када говоримо о лекарима са специјализацијама они су дефицитарна категорија и у овом тренутку на евиденицији у целој Србији их је укупно 76 и углавном су бројеви по појединачним специјализацијама мањи од 10. Међутим, када су у питању лекари опште праксе, односно доктори медицине, ту је ситуација сасвим другачија – њих је на евиденцији 1.300, највише у Београду и Нишу“, рекао је Мартиновић.
„Генерално посматрано лекари специјалисти се на нашој евиденцији задржавају врло кратко и право је чудо да су уопште на евиденцији имајући у виду потребу за њима“, казао је он.
Када су у питању лекари опште праксе и медицине, како је навео, ситуација је сасвим другачија и то је категорија са којом треба озбиљније да се бавимо како би ушли у систем стицања услова за добијањем будућих специјализација, имајући у виду да су лекари специјалисти свуда неопходни и да их је све мање.
На путање Танјуга како овај проблем може да се реши, Мартиновић је рекао да свакако мора да се пронађе модел како би они ушли у систем стицања тих практичних искустава, јер им је то преко потребно.
„Ми преко програма НСЗ-а имамо велики број доктора медицине које укључујемо у програме стручне праксе и програме „Моја прва плата и друге, за практични рад који се плаћа преко НСЗ-а. Знамо из искуства да велики број доктора медицине волонтира у здравству и питање је колико је то за њих прихватљиво, јер на основу свог рада мора да обезбеде егзистенцију за себе и своју породицу. Зато је важно да се нађе начин да те праксе буду плаћене и да што пре уђу у систем за стицање специјалистичких звања“, рекао је Мартиновић.
Према подацима НСЗ-а , истиче он, највише се траже специјалисти офтамологије, анестезиолози, интерне медицине, гинекологије и акушерства, али се траже и друге специјализације, јер у неким градовима уопште и нема лекара специјалиста.
Када су у питању медицинске сестре и техничари, без обзира што велики број њих одлази у иностранство, објашњава директор НСЗ-а, на евиденцији је још довољан број – 4.700.
Напомиње да сваке године велики број стручних школа образује ове профиле и велика је тражња за тим занимањем и може тржиште рада да одговори потребама здравственог система.
Током пандемије, додаје он, велики број лекара и медицинског особља повучен је са листе незапослених лица у више здравствених центара.
„Ми интезивно и током пандемије, али и сада радимо са Министарством здравља о достављању податка и можемо да кажемо да заиста је у време пандемије била тражња за свим кадровима у области медицине, и доктори медицине су тада без специјализације ангажовани у великом броју, медицинске сестре и техничари и можемо да кажемо да нису забележени случајеви масовног враћања на евиденцију и тај број је задржан и радно ангажован у нашем здравственом систему“, истакао је Мартиновић.
На посао тренутно у Србији чека 425.000 људи из свих области, навео је он и тај је број за 10,3 одсто мањи у односу на исти период претходне године, и сваке године се тај број смањује за 10 одсто.
„На пример 2012. године смо имали преко 750.000 незапослених и видљиво је сасвим другачије стање на тржишту рада. Сада може да ради и нађе посао свако ко жели, па се зато и запошљавају странци, али се и спроводе различите политике које имају за циљ да се врате они који су отишли из Србије, а радно су способни да нађу посао у својој држави и примењују се и мере да се задржи радно способно становништво“, закључио је Мартиновић.
