Lens Lopez (Lance Lopez) spada u kategoriju sredovečnih
muzičara, mada mislim da sa svojih 45. godina je bliži onim mlađim
naraštajima. No, svakako po svom delanju u ovom veku je ostavio
zamašnog traga.Naime, nedavno je objavio svoj jubilarni, deseti album,
odnosno posle punih pet godina od poslednjeg izdanja, malo
provokativnog naslova Trouble is Good (Nevolja je dobra). Pre nego što
dam kraći siže pomenutog albuma, evo par reči o samom umetniku.
Lens Lopez je američki roker, bluz gitarista i pevač, tekstopisac i
muzičar koji je nesporno svoj identitet gradio pod žestokim utiscima BB
Kinga, Džimija Henriksa, ali u njegovom načinu sviranja, nazovimo to
teksaškim rokom, ima udela i te kako Bili Gibons i ZZ Top. Ne mogu
poreći da mu je i stil života u nekim negativnim segmentima bio sličan
njegovim idolima. Lične borbe sa samim sobom dale su ipak šansu da
nezdrav život ostavi za sobom i pokuša se prilagoditi nekom
normalnijem načinu životu. To je svakako rezultiralo i albumom koji je
pred nama.
Reč je o savremenom, čvrstom izdanju, sa dosta bluz motiva, ali
mnogo bliže hard roku, gitaristi koji intenzivno praši i lomi istu
preciznim i trgajućim tonovima, vokala na granici vapaja, očaja, ali
jasnih uklopljenih na jedan elegantan, moderan način sa ritmom koji je u
funkciji, pre svega solo gitare, zatim vokala, ali i nošen tekstovima koji
su obećavajući.
Numeru koju lično izdvajam sa albuma je Wild Country (Divlja
Zemlja). Pesma je o slobodi, onoj maloj koja čoveku daje izbor, bez
odgovornosti i veza. Vezuje se za širinu nebeskog plavetnila, lutajući, ali
slobodni pogled i neukroćeno srce koje divljački kuca ali u snažnom
ritmu i slobodnoj zemlji. Neprocenjiva energija izbija iz same numere,
prosto prkoseći na onaj način koji samo mladost može ljudskom biću
podariti.
Inače, album otvara Easy to Live (Lako Živeti), žestoka rok
numera sa kratkim solo prelazima i jednostavnim gitarskim rifom koji je
gradi sve vreme moćnu akustiku. Ljubavna numera koja govori o
raskidu, tražeći sunce, dobio je kišu, čekajući svoju dragu, ostao je sam.
Nesporno snažno delo koje nagoveštava u kom smeru ide sam album.
Zatim sledi Jam With Me (Zaglaviti sam sa sobom – slobodan prevod) o
svim pokušajima da se čovek izvuče iz onih nedaća u koje je sam upao.
Čista rok numera.
Naslovna numera Trouble is Good (Nevolja je dobra) odiše
čarobnim zvukom usne harmonike kao da nadogradjuje pustinjski eho,
zveket metala sa stapa sa akustičnim bluz tonovima. Ne garantujem da
pesma nema političku konotaciju, da je sročena u maniru borbe izmedju
dobra i zla, odnosno da postoji jedno dublje sociološko kazivanje u
kontekstu savremenih, ne samo američkih, nego i svetskih zbivanja.
Posedovanje lične nevolje vodi u izgradjivanju same ličnosti ka onom
stupnju osamostaljivanja čoveka kao ljudskog bića. Svakome je život
težak na odredjeni način.
Uncivil War (Negradjanski, lični, rat). Duboka podela izmedju
ljudi, kako po političkim i ostalim opredeljenjima, kasnije radja i mikro
podele koje vode do podela i u samoj porodici, konkretno do razvoda.
Umereno lagana numera, sa razvučenim, blagim, gitarskim solom, vraća
nas u najlepše teškometalne balade. Krajnji utisak je da svi mali, lični,
porazi, vode u sve dublje i dublje podele. Take a Swing (Zamahnuti) je
tipična hard rok numera, jaka i glasna, žestoka obrada klasičnih
momenata rokenrola, nošenih energičnom gitarom u jednoj ekspresnoj
vožnji sa lutajućim solo deonicama.
Trying in the Tri Star State (Pokušavajući u državi sa tri
zvezdice). Snažan solo nosi ovu numeru, ne previše brzo, ali daleko od
bilo kakve letargičnosti. Očigledno je da je na ovoj trominutnoj numeri
Lorens pokazao svo svoje gitarsko umeće, a ne mogu da se otmem
utisku kao da je Hendriks na trenutak uplovio nanovo u rok vode. Slow
Down (Uspori) je song koji nas upozorava da se malo prizovemo, te da
usporimo ovaj način života koji nas toliko brzo kleše, da ne
prepoznajemo sebe. Bluz rok numera na koju ne možete ostati
inferiorni.Sledeća numera na albumu je Reborn (Ponovo rođen), snažno
tematski oivičena numera, kroz nova vrata se ulazi, novo svetlo stiže, a
naš junak se oseća ponovo rođen. Možda i najmelodičnija pesma na
albumu, vokalno besprekorno odrađena.Album zatvara numera Voyager:
Sunrise, Voyager, I am Ra (Izlazak sunca,interplanetarna Nasina sonda,
Ja sam Ra(Sunce). Numera koja odudara koncepcijski od ostalih delova
albuma, podseća me na nekakvu mešavinu sinfo roka, ali svakako kao
da je prvu gitaru uzeo da svira Džimi Pejdž iz Led Cepelina, a Bonam da
je za bubnjevima, song kao da je iznikao iz numere Kašmir od Led
Cepelina. Moćna solo gitara u gotovo sedam minuta trajanja pokazuje
koliko u stvari je virtuozan gitarista Lens Lopez. Gitara kao da lebdi u
nekom vakumu, onda spiralno izvaja sve tonove iz nje i prospe je po
užarenoj pustinji. Neobična numera koja jednostavno vas navlači da je
više puta čujete kako biste je lakše razumeli.
Na kraju, snažan, duboko emotivan i ne previše zahtevan album za
slušanje. Sjajni vokali i izuzetna rapsodija kompletnog bluz rok umeća
koji nudi Lens ne ostavljaju vas ravnodušnim, od početka do kraja
možete ispratiti tu klasičnu rokersku nit, sa sjajnim bluz elementima,
osetiti dah i duh negdašnjih moćnih gitarista iz prošlog veka, ali u
jednom savremenom i izuzetnom produkcijskom otelotvorenju za
divljenje. Odličan album i sve preporuke za slušanje i uživanje
poklonika ne samo rok muzike, nego i za sve one koji samo žele uživati
u istoj.
Miodrag Marković
