Представници струковних удружења кажу да то не би био проблем да се до новог звања стиже регуларним путем, већ многи користе пречице и преко ноћи долазе до диплома.
Kолико је проблем озбиљан најбоље говори податак да је недавно ухапшено шест особа, међу њима и одговорно лице школе из Новог Пазара, јер су омогућили да чак 11 особа дође до дипломе медицинске сестре без полагања испита, односно купили су дипломе.
То није први случај, пре две године ухапшене су 32 особе јер су без полагања испита омогућиле полазницима да стигну до дипломе на смеровима у оквиру средње школе „Доситеј“. Међу купљеним дипломама биле су и дипломе медицинских сестара, подсећа Еуроњуз Србија.
То је само врх леденог брега. Многи су са дипломама стеченим за неколико месеци већ ушли у здравствени систем. Тако они који су донедавно радили као фризери, козметичари, машински и економски техничари данас стоје поред кревета тешких пацијената и треба да им пруже адекватну негу.
Радица Илић из Синдиката медицинских сестара и техничара каже за Еуронеwс Србија да није исто када неко преко ноћи дође до дипломе кувара, административног радника и дипломе медицинске сестре.
„Kувар, административни радник и ако прогреше у послу не могу да направе велику штету. Овде се ради о људским животима, грешке се плаћају животом. Тога нико није свестан. Нама у иностранство одлазе искусне медицинске сестре, које су регуларно завршиле средњу медицинску школу, а њихова места се попуњавају онима које су до дипломе дошле преквалификацијом„, прича Илић.
„Грешке се плаћају животима“
Удружење медицинских сестара, техничара и бабица Србије већ дуже тражи да за посао медицинске сестре мора да се заврши средња школа, а да се доквалификација дозволи само онима који су већ у медицинској струци. То би у пракси значило да неко ко ради као бабица може да се доквалификује у медицинску сестру или обрнуто. У супротном, сматрају они, најсложеније интервенције радиће не онај ко зна – него ко има диплому.
Илић каже да сада у свим здравственим установама има медицинских сестара које су до дипломе дошле преквалификацијом. До јуче су, како наводи, биле козметичарке, економски техничари, фризерке, спремачице, а данас дају ињекције, обављају тријажу пацијената.
„Лично знам жену која је годинама радила као спремачица у једној здравственој установи, а сада раде на пријемном одељењу. Пацијенти су их гледали годинама како чисте ходнике, а сада их гледају за пултом како раде тријажу пацијената, пласирају катетере, дају инфузије„, прича Илић.
Тврди да се посао медицинске сестре не може научити кроз преквалификацију за годину дана, како закон каже, већ да су за то потребне четири године теоријске и практичне наставе. У многим приватним медицинским школама кроз преквалификацију до дипломе се може доћи за краће, за шест месеци.
„Деца која заврше регуларне четворогодишње срење школе одраде приправнички стаж и одлазе у иностранство. У иностранству морате да покажете колико сте имали сати праксе и колико рада. И даље се одлази у иностранство, посебно у Немачку, јер су додатно олакшали пријем здравствених радника„, прича Илић.
Грешке у здравству плаћају се животима. Илић пита ко ће бити крив ако до пацијента са инфарктом Хитна помоћ стигне на време, лекар може да пласира лек на време, али медицинска сестра не зна да отвори венски пут.
„Лекар не зна да пронађе вену, то није њихов посао, то је посао медицинске сестре. Ако сестра није вешта да отвори венски пут, а то се ради у неколико минута, тај пацијент ће умрети. Умреће не зато што је дошло време да умре, већ зато што је неко заказао у ланцу. Није заказао лекар, он би пласирао лек, сестра мора да нађе венски пут, мора да пласира браунилу„, прича Илић.
„Некада изузетак, сада правило“
Бивша директорка средње Медицинске школе у Београду Нада Трифковић објашњава да оно што је некада био изузетак сада постаје правило. Сада се, тврди она, иде скраћеним путем у свему, па и до дипломе здравственог радника.
„У здравственој струци то је погубно. Сада за годину дана завршавају основе здравствене неге која минимално мора да траје четири године. Ми смо по томе били препознатљиви у свету и због тога су врата свих светских центара била отворена за наше медицинске сестре. Сада се то кроз преквалификацију завршава за годину дана, то је језиво. Немају дана праксе“, наводи она за Еуроњуз Србија.
Напомиње да преквалификација није исто што и доквалификација. Сматра да треба задржати доквалификације.
„Преквалификација је када завршиш било коју средњу школу, имаш основе општих предмета, а желиш сада да уђеш у струку. Рецимо, завршио си шумарску школу и за годину дана кроз преквалификацију добијаш диплому као да си завршио четири године средње медицинске школе. То не може за годину дана. У неким системима додатно је скраћено„, навела је она.
Министарка здравља Даница Грујичић недавно је рекла да су пребрзо прихваћене преквалификације у здравству и да је важно да се прави разлика између преквалификације и четворогодишњих средњих школа.
„У жељи да обезбедимо што бољу негу пацијентима мало смо пребрзо прихватили преквалификације и на тај начин унизили наше сестре које уче четири године. За неколико месеци не може се научити оно што може за четири године. Та деца код нас пролазе праксу и на Медицинском факултету се разликује онај ко је завршио медицинску школу, а ко није„, навела је Грујичић.
Еуроњуз Србија
