Државна помоћ у износу од 20.000 динара, која ће бити исплаћена 30. новембра, углавном је позната као „помоћ намењена пензионерима“. Међутим, испод радара нам пролази да су у примање ове накнаде укључене и неке друге категорије друштва, те ево званичне информације.
„Ова врста помоћи биће исплаћена свим корисницима пензија и привремених накнада, инвалидима рада друге и треће категорије инвалидности, односно преостале радне способности, као и инвалидној деци, корисницима привремене накнаде код Фонда ПИО“, саопштено је.
Међутим, једна Београђанка, мајка троипогодишњег сина – примаоца новчане накнаде по основу права на туђу негу и помоћ, писала је са упитом Да ли моје дете има право на једнократну помоћ од 20.000 динара?
– Наишла сам на конфузне информације на интернету, будући да се у склопу примања ове помоћи помињу и деца са инвалидитетом. Моје дете се у Институту за рехабилитацију Сокобањска „води“ под дијагнозом церебрална парализа. Сходно тој дијагнози имамо право на месечну новчану накнаду, по основу права на туђу негу и помоћ – прича једна жена.
– Kомисија, потом, саставља одлуку да дете тренутно у потпуности зависи од другог лица, што се тумачи као инвалидитет, и на основу тога се одобрава месечна новчана накнада. Иначе, желим да напоменем да су многи родитељи осуђени да се сналазе како знају и умеју везано за трошкове и терапије, јер већину третмана морамо да заказујемо и спроводимо у приватним установама. Kонкретно за наше дете, месечни трошкови су 100.000 динара, и то само у здравствене сврхе, а где је све остало?
Kако ова мама даље појашњава, она решење од Kомисије, заправо, није ни добила. Добила је само решење од Центра за социјални рад, где пише да је одобрена увећана туђа нега и помоћ, и до ког датума.
Свакако, законски прописи и логика нам налажу да закључимо следеће: Ако се ова новчана накнада одобрава на основу потврде о инвалидитету детета, а помоћ је одобрена, то значи да дотично дете јесте инвалидно.
Стога, има ли то дете право на помоћ од 20.000 динара, која леже крајем овог месеца, а односи се и на инвалидну децу (како је горе поменуто)?
„На сваких 6 месеци морамо изнова да скупљамо и предајемо документацију, што је гњаважа за себе, иако знамо да се сама дијагноза неће променити. Дакле, једно је стање које може да напредује или назадује, а друго је дијагноза. Све у свему, документацију предајемо Центру за социјални рад, а они то шаљу Фонду ПИО. Kомисија је, дакле, из Фонда ПИО. Нама Фонд треба да одобри право на туђу негу, а Центар за социјални рад само искуца решење. Зато се сада питам, и ја и други родитељи са сличним проблемом, пошто се иде преко Фонда ПИО – имамо ли право на једнократну помоћ од 20.000 динара?“, питала је ова мама.
Одговор Фонда ПИО
– Деца корисници накнаде за помоћ и негу другог лица су то право остварили преко Центра за социјални рад, а не преко Фонда ПИО, што значи да нису у исплатној бази Фонда ПИО и тиме немају право на помоћ од 20.000 динара које Фонд исплаћује својим корисницима – каже Јелица Тимотијевић и додаје:
„Инвалидна деца, корисници привремене накнаде код Фонда ПИО су посебна категорија затечених корисника, односно инвалидне деце која су то право остварила по неким ранијим законима, пре 2000. године, и то право користе и данас и њих је врло мало у исплатној бази“.
Kада је реч о корелацији Фонда ПИО и Центра за социјални рад у решавању ових питања, Јелица нам каже: „Фонд ПИО само обавља услужно вештачење за Центре за социјални рад, а све остало, од пријаве, тријаже, израде решења, исплате, контроле – у надлежности је ЦСР“.
