Nikada tako lako nisam se izborio da kao tinejdžer odem radnim danom na
koncert koji je u mom gradu držao Srdjan Marjanović sa svojim Pumama te srećne
82. godine prohujalog prošlog stoleća. Koncert se održavao u jednoj mesnoj
zajednici koja je bila adaptirana da vikendom može služiti i kao diskoteka, pa i za
manje nastupe bendova. Stotinak ljudi je prisustvovalo svirci, lično sam uživao u
muzici sa njegova dva albuma Kod mene imaš veliki plus i Sentimenti. Valjda
zbog toga što sam imao obe gramofonske ploče.
Kao klinac, dobio sam autogram
od Srdjana na papiriću od štampane ulaznice. Naravno da mi je sada krivo što se
isti ko zna gde zagubio vremenom. Njegov potpis tada i sada, naravno da se
razlikuje u vrednosti istog. Njegovo sadašnje izvodjenje numere Mi smo jedno
drugom govorili vi, tada i sada, takodje se razlikuje. Naime, jeste njegov glas uvek
bio nekako tih, smiren, ali je treptao nekom nadom, usklikom veselja i budućnošću
što nas sve kroz svoje prste valja. Glas mu je ostao staložen, ali ne prepoznajem tu
nadu… Ili mi se sve samo čini zbog sopstvenih godina što kao skobalje nanizah na
otužnoj nisci prohujalih vremena.
I eto, četrdesetpet godina prodje od izdavanja Srdjanovog, po meni,
definitivno najboljeg albuma što je ugedao svetlost dana. Svakodnevne probleme
malog čoveka stavio je na vinil u izdanju RTV Ljubljane. Osam numera
simpatično se uklopilo u jedan nekonceptualan album, ali svaka pojedinačna
numera ima svoju vrednost na onaj način na koji i treba. Na istom se nalazi i jedna
instrumentalna numera, veoma fino udahnuta na osoben način gde je Srdjan želeo
da pokaže da može da se nosi i sa takvim solo mestima gde, gitara uzleti na tren, a
bez ijednog glasa. Puna ritma nadahnuto ulazi u tih nešto malo duže od par minuta.
Album otvara interesantna pesmica koja govori da je trinaest broj na koji
Srdjan igra, dok druga numera je mali spev o jednom mladom ljubomornom
momku, nemoćnom da preduzme bilo šta, osim da opsuje tiho u sebi i povuče se.
Ime joj je Prebiću te tako mi svega. Prazna pretnja i ništa drugo…
Sledi Kod mene imaš veliki plus. Ljubavni zov obradjen u laganom pop rok
maniru, do savršenstva doveden muzički lebdeći oblak upotpunjen orguljama i
zanimljivim prelazom bubnjeva na početku refrena. Taj plus, to nije recka u
beskonačnom nizu gluposti, to je pozitivna stavka u odnosu jednog zaljubljenog
prema drugoj osobi, koja možda i ne zna da ova prva uopšte i postoji. Zatim ide
već pomenuti instrumenetal.
E, onda sledi legendarna B strana gramofonske ploče, sve četiri numere i
dan danas prate Srdjana. Prva je svakako njegov lični pečat za sve ono što će tek u
budućnosti uraditi, Mi smo jedno drugom govorili vi. Evergrin za sva vremena,
nenametljiv, a opet raskošan na jedan lucidan način. Opis jednog vremena, tada su
retki dragstori radili do 22h, bez ikakve luksuznosti, ali prepun poštovanja i
ljubavi, kao mesec zadenut pri nekoj samotnoj zvezdi padalici. Može biti sentiš,
može biti i numera umerenog ritma, ali, koliko ljudi samo znam, a da nisu voleli
zabavnu muziku, sa pažnjom bi slušalo i uvek prepoznavalo ovu numeru. Ista je
žig koja je Srdjana uvek pratila.
Nije ti se htelo, teški laganjak, sledeća je numera, prepuna boli, čežnje, ali
ostavlja neki tračak svetlosti da ljubav može istrajati i protiv vremena, zvonjave
telefona, sve dok muzika traje i godi ušima i srcu. Zaljubljeni i ostavljeni lako će se
prepoznati u ovoj numeri koja na značaju ni danas nije izgubila ni jedan jedini
zarez, a kamoli stih.
Zaustavite muziku je numera nešto bržeg ritma koja, takodje, govori o
mladom ostavljenom čoveku, koji zbog neuzvraćene ljubavi i muziku može
prezreti. Album zatvara Idi, balada koja u sebi ima opor ukus svakodnevnih
izbrisanih tragova ljubavi. O ljubavi, bolu i čežnji se peva, solo gitara tako
iritantno udara u srce, prosto se stapa sa glasom i tekstom koji sem tuge ništa druge
ne može ponuditi.
Zanimljivost albuma upotpunjuje i vizuelno rešenje samog omota. Da li će
makazice završiti posao ili ne, na samom omotu, prepustite mašti. Sve ostalo je
sasvim pristojno iskazano kroz numere ljubavi, patnje i nade. Imaće i posle Srdjan
pesme po kojima će biti prepoznatljiv, ali nikada tako kao na albumu Kod mene
imaš veliki plus.
Miodrag Marković
