Poštovana gospodo, Aksvel i Sleš, sa posebnim ushićenjem sam dočekao vest
da će vaš renomirani bend (konačno) održati koncert u prestonici jedne malene, no
ponosne zemlje. Moja otadžbina je od svog utemeljenja videla mnogo toga što bi se
moglo opisati kao više ili manje uspešan varijete nastup, te kao stari roker, ali ne i
umorni, iskreno sam se obradovao vašem dolasku. No, to kratko trajaše, u stvari bivaše
sve do onog momenta kada je zvanični promoter benda objavio cene ulaznica.
Vi ste, svakako, obavešteni o tome gde svirate, mada vam je očigledno prst malo više
šarao na geografskoj karti, ali, ni u sumnji nisam, da vam je uredno dostavljena
imformacija da je moja domovina unazad par godina postala pravi ekonomski tigar, te
svakako, u bilo kom pogledu, jedna je od najmoćnijih država na poluostrvu za koju ste
saznali najverovatnije prvo iz istorijskih čitanki. Možda je to i tako, ali nismo postali lav,
a on je, priznaćete, ipak, kralj životinja. Do tog prelaska, za par svetlosnih godina,
moramo biti strpljivi, što mi, kao trpeljivi narod, uvek možemo.
Vaš koncert će biti sigurno jedan od najvećih spektakularnih rok dogadjaja na
ovim prostorima u prvoj četvrtini dvadesetprvog stoleća, naravno, tu se izuzima nastup
na istom mestu, legendarnog kotrljajućeg kamenja, koje je za upad na koncertni plato
Ušća, za normalne, prosečne karte, odredilo duplo nižu cenu.
Zašto mislim da je bilo kakvo poredjenje, u bilo kakvom smislu, sa Kamenjem,
nerazumno i misaono nezdravo: što god se mislilo o Džegeru i Kitu, njihov bend je uvek
bio aktuelan muzički, na ovaj ili onaj način, što potvrdjuje i njihov prošlogodišnji studijski
album, više no pošteno odradjen. Vaš posledjni album, Kineska demokratija, objavljen
je 2008. godine, samo godinu dana posle nastupa Kamenja u srpskoj prestonici, što
znači da će proteći punih 17 godina od vaše poslednje muzičke inspiracije objavljene na
albumu. Prosto, u novomuzičkom stvaralaštvu bili ste neaktivni skoro dve decenije. Da li
ste u trendu ili ne, vi sami to najbolje znate.
Iskreno sumnjam da vam je poznato šta je to Beograd na vodi, ali ako vam
predočim da je to elitno i najskuplje naselje, u jednom, inače nejeftinom velegradu, da bi
oni lagano mogli biti konzumenti onog prostora gde će te vi prosuti najlepše rok numere
sa početka karijere, no jako je upitno da isti imaju taj lucidni rokenrol osećaj za muziku
koju ste stvorili. Dobro, možete reći, ali doći će mnogo ljudi iz okruženja koji vole vaš
bend. Hoće svakako, no nesporno je da dolaze iz bogatijih zemalja iz okruženja, recimo
Hrvatske, kao članice EU. Da, naglasićete, vi isto svirate u Beču i u Beogradu. Možda,
ali ne verujem da su vam isti troškovi. Ok, kazaćete, ali ljudi vole da nas čuju i vide. I ja
volim vas, ali za 80 evra, na udaljenosti od 80 metara, bićete mi samo par tačaka na
stejdžu. Video bim me ne zanima, gledam i slušam ljude. Ne izražavam sumnju ni
jednog časa u kvalitet zvuka, vaše muzičko umeće i scenski nastup, ali pre četrdesetak
godina energija koju ste tada posedovali i sada, ne verujem da se može meriti.
Naravno, sada ste iskusniji i odmereniji.
Svaka roba ima cenu, mislićete, ali ljudi i umetnost, meni nikada nisu i neće biti
roba, niti finansijski mogu biti uporedivi. Pogotovo u ovo vreme sadašnjice kada svet,
najblaže smisaono rečeno, gori, kada se ratovi, boleštine i glad nižu u neprekidnom
nizu. Kraja im se ne vidi. Znam, malo zabave pred apokaliptična predvidjanja, nije na
odmet.
Pripadam kategoriji ljudi koji mogu platiti za dvosatni užitak vaše muzike na
parceli Ušće, po godinama sam bliži vama, iako imamo tu rokersku poveznicu i vi i ja,
ali ovaj put stajem uz mladost, koja ima ponos i bunt, ali je finansijski jako tanka, a oni bi
trebalo da budu u prvim redovima ispred vašeg stejdža. No, možda je bolje stajati u
nekim drugim redovima, a nemojte misliti da oni manje vrede nego vaši redovi, faktura
im je skuplja, definitivno. A sve dodje na naplatu.
Znam, da ni rečca od ovog teksta ni čuti, ni videti nećete, ali u ime mnogih koji
slično misle kao moja malenkost, a malo su mi odškrinuta vrata za pisanje o rokenrolu,
osećao sam potrebu da vam se obratim, bez ikakvog opterećenja da li će ovaj tekst i
biti objavljen. Srdačno, vaš
MIODRAG MARKOVIĆ
