Бела недеља, последња седмица пред велики Васкршњи пост, једно је од најживописнијих и најрадоснијих периода у традицији српског народа. Последњи дан ове недеље, познат као Беле покладе, обележава се свечано и весело, а обичаји који га прате одражавају дух заједништва, радости и ишчекивања великог поста и Васкрса.
Једна од најупечатљивијих традиција везаних за Белу недељу су маскиране поворке које пролазе кроз села, певајући и доносећи весеље. Ове поворке су некада биле уобичајене у многим деловима Србије, а данас се овај обичај највише задржао у селима Шумадије, па је таква шарена дечија поворка крстарила улицама Азање. Маскирани учесници, најчешће деца и млади, облаче широку и шарену одећу, док су им лица прекривена маскама или бојама, тако да их је готово немогуће препознати.
За овај посебан дан мајке, баке, сестре облаче и шминкају малишане, углавном је то већа гардероба, доста шарених боја, како их људи не би препознали. Мало и промене глас и колико год се неко трудио да их препозна то им тешко успева.
Осим песме и маски, важан део овог обичаја су и дарови. Сељани дарују маскиране поворке разним посластицама — слаткишима, колачима, соковима, али најчешће јајима. Ове дарове деца прикупљају у корпе које, када се врате кући, буду пуне поклона, доносећи осмехе и задовољство свим учесницима.
Бела недеља и Беле покладе представљају тренутак када се слави заједништво, традиција и радост, а овај обичај, који се преноси с колена на колено, подсећа нас на важност очувања културног наслеђа и неговања обичаја који повезују људе и доносе весеље у свакодневни живот.
Фото Ж. Талијан
