Модели немачког Института за метеорологију Макс Планк (МПИ-М), засновани на анализи података из северног Атлантика, предвиђају још једно екстремно топло лето.
Налетима врућине у Европи често претходи углавном трогодишње нагомилавање топлоте у океану. Дакле, ти подаци метеоролозима омогућавају да на толико унапред предвиде екстремно топла лета.
Истраживачи Универзитета Хамбург су употребили модел МПИ-М да ретроактивно симулирају варијације европске климе између 1962. и 2022. и упореде их са стварним подацима.
Део тога се заснива на акумулацији топлотне енергије у северном Атлантику и екстремног времена.
Подаци из последње три године указују на акумулирану топлоту у океану, па стога најављују изузетно вруће лето ове године у Европи.
Експерти МПИ-М наглашавају да је предвиђање екстремног времена кључно за очување људског здравлља и ограничавање штете.
Учесталост топлотних таласа у Европи се удвостручила од прединдустријске ере, а екстремно топла лета, која се сада појављују отприлике једном у деценији, до краја века могу постати редовна.
Лето 2003. је у Европи било међу најекстремнијим од како постоји евиденција. Број умрлих је порастао, а многе државе су истрпеле мањак воде и пропаст рода у пољопривреди.
Светски океани, а посебно Атлантски, последњих година се загревају више него икада раније. Климатски експерти инсистирају да то није део природног циклуса, него да загревање изазива људска активност.
