Реч је о националном порезу на угљен-диоксид од четири евра по тони. Ова мера ће се регулисати кроз два закона – о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште и о порезу на увоз угљенично интензивних производа.
Истовремено, од Нове године Србију и земље региона обавезује и наплата европског пореза за загађиваче, познатог као систем CBAM.
Жељко Марковић из Савеза енергетичара истиче да је циљ овог пореза смањење утицаја климатских промена. По његовим речима, порез ће највише утицати на угљенично интензивне индустрије: производњу азотних ђубрива и једињења, гвожђа, челика, феро легура, цемента и електричне енергије.
„Порез се плаћа на произведен угљен-диоксид исказан у тони, а када је реч о другим гасовима насталим ефектом стаклене баште, они ће се исказивати у CO2 еквивалентима“, објашњава Марковић.
Други закон, о порезу на увоз угљенично интензивних производа, обавезује и увознике да плаћају исти износ за емисије CO2 приликом увоза.
„Порез се уводи јер је и сама Србија, као и ЕУ, потписник Париског споразума. ЕУ је почела да се бави ефектом стаклене баште још 2005. године, а Србија каска за том праксом. Циљ је да се натерају они произвођачи који емитују CO2 да улажу у своју производњу, нађу алтернативне мере, начине како да смање загађење“, каже Марковић.
ЕУ порези за загађиваче – CBAM
Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) представља таксу ЕУ за увоз робе из трећих земаља. Марковић објашњава да се ова мера примењује јер роба произведена у ЕУ у финалну цену укључује наплату емисија за загађиваче, док је роба увезена из земаља без сличне наплате често јефтинија.
„Увозници наше робе у ЕУ би тренутно плаћали 85 евра, мање четири евра нашег националног пореза, дакле 81 евро. Ако причамо, рецимо, о увозницима из Црне Горе, тамо је такса 24 евра по тони, онда би то била разлика између 85 и 24 евра. Дакле, ако ми будемо повећавали наш порез, тако ће се смањивати она такса“, појашњава стручњак.
Додаје да се цена се кретала од 20-30 евра до садашњих неких 80-85 у 2025. години.
У вези са односом CBAM таксе и домаћег пореза за загађиваче, Марковић наглашава:
„Осмишљено је да национална такса доведе до умањења CBAM таксе за домаће увознике и изједначи услове за производе из ЕУ и оне из трећих земаља.“
РТС
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Оспорио саобраћајну казну на суду уз помоћ ЧетГПТ-а!
23-годишњи Казахстанац је на суду оспорио саобрац́ајну у казну уз помоћ ЧетГПТ-а програма, он је тако постао прва особа у тој држави која је оспорила казну уз помоћ АИ (вештачке интелигенције)!
Кенжебек Исмаилов је у децембру 2024. возио своју мајку у болницу у градфу Алмати, када се изненада аутомобил испред њих зауставио без икаквог разлога и тако блокирао целу траку, која је била једина трака за аутомобиле.
Једино решење које је могао да смисли било је да заобиђе аутомобил који је застао кроз аутобуску траку са десне стране, или једноставно сачека иза аутомобила и задржи целу траку.
Одабрао је прву опцију, али су његов маневар снимиле надзорне камере и убрзо је поштом добио саобраћајну казну.ј
Млади 23-годишњи возач је покушао да оспори казну и објасни ситуацију, али је његова жалба одбијена, па је једини други начин да дође на суд. И ту на сцену ступа омиљена светска вештачка интелигенција ОПЕН АИ ЧетГПТ-а!
Неупуц́ен у суптилности суда и неспреман да потроши новац на адвоката да оспори саобрац́ајну казну од 5.800 тенге (11 долара), Исмаилов се обратио ЧетГПТ-у за правну помоћ.
Након што је откуцао своју ситуацију у ЧетГПТ и споменуо да постоји видео доказ његовог маневра на веб страници националног саобраћајног органа, АИ алат га је саветовао да оспори казну на суду и чак је редиговао папирологију потребну за подношење његовог случаја.
Детаљно о свом искуству на друштвеној мрежи X Кенжебек Исмаилов је рекао да је особље саобраћајних органа у почетку било веома непристојно.
Они су једноставно одбацили његову жалбу у потпуности и тврдец́и да је његова одлука да плати казну у суштини додатак кривице.
Међутим, као иу многим другим земљама, плац́ање казне у одређеном временском периоду носи 50% попуста, па чак и ако неко планира да оспори казну на суду, ако изгуби, на крају плати само половину.
Ствари су се промениле након што је Исмаилов поднео свој случај суду, а саобраћајна управа га је контактирала да реши случај једноставним брисањем казне из њихове базе података и врац́ањем новца.
Међутим, ЧетГПТ га је саветовао да не одустаје од тужбе, па је уместо тога отишао на суд.
Током 10-минутног саслушања где му је судија постављао више питања, 23-годишњак је користио функцију синтезе говора да би уместо тога добио одговор на ЧетГПТ. Толико је добро прошао да судија није имао избора него да поништи казну.
„Ово је вероватно прво суђење у Казахстану које је 99% спроведено уз помоћ ЧетГПТ-а! Током саслушања, укључио сам синтезу говора и одмах ме је подстакло како да одговорим.“ рекао је Исмаилов.
Сада, млади возач, који тврди да је оспорио саобраћајни прекршај само из принципа, јер је знао да је у праву, сада планира да искористи ЧетГПТ да поднесе грађанску тужбу против полиције, захтевајуц́и надокнаду за време које је изгубио на оспоравање казне.
Извор:Занимљивостидана.цом
