Ko nikada nije bio u pank vodama, teško da u potpunosti može
razumeti i ostalu muziku koja, logično po zakonima verovatnoće,
iskristališe i sluh i ukus, a uglavnom dolazi u nekim zrelijim godinama,
kada se u čoveku lagano smiruje svaki adrenalin, telo stišava svoje
pokrete, a sam život ulazi u jednu kolotečinu. Mlad čovek, čitaj
tinejdžer, mora biti agresivan, mora biti gladan svega, čežljiv, nametljiv,
razočaran u sve što ga okružuje, a najmanje je sklon da se povinuje
autoritetima. Ako nije takav u mladim godinama, kasnije manje više
biva problematičan, bez obzira dokle je sustigao svoje težnje i navode
da se uspinjao na poveće stepenice tobožnjeg uspeha, ostaje ta
praznina, nedorečenost duha i uskogrudi vokabular neutemeljen na
onom istinskom talasu života koji je trebao da ga nosi. Tzv. višak pameti
zna otkriti sve one ranice koje nikada nisu zacelile, a da se toga nije ni
bilo svesno.
Kada se kaže pank muzika, uvek mi je prva asocijacija na Ramonse.
Džoi, Džoni,Di Di i Tomi, svi Ramon, biološki nesrodni, ali muzički i te
kako povezani u jednu telesnu celinu. Sam bend osnovan je 1974.
godine, svirajući kako svirajući po Njujorkškim malim klubovima, trebalo
im je skoro dve godine da se, kako tako, približe mogućnosti da izdaju
svoj prvi album. Mislim da mnogi pre pola veka nisu razuzmeli u šta se
bend upustio, često su ih omalovažavali u smislu da samo prave buku i
da tu nema ni M od muzike. Svesno prenebegnuvši ili ne želeći da čuju
mlade sa donje margine društva, one o kojima niko nije želeo da vodi,
ne samo računa, nego i da pokuša bar da im u začetku življenja
pomogne na neki način da se isti oslobode stega siromaštva,
skrajnutosti i nezainteresovanosti društva za osobe bez nadolazeće
budućnosti. U tom i takvom kontekstu stvari, okruženju bespomoćnosti,
normalno je da bend u samom začetku svog postojanja, a želeći da
skrene pažnju na sebe, izlutajući u svim svojim skrivenim težnjama da
postanu i opstanu u muzičkom svetu, bilo je poprilično nejasnih ili teže
objašnjivih numera.
Tako je bend početkom 1976. godine izbacio singl temu Blitzkrieg
bop, a koja kasnije i otvara njihov debi album nazvan jednostavno
Ramones. Sama veza numere istorijski se odnosi na taktiku nemačke
vojske tokom drugog svetskog rata i znači munjeviti rat. Pesmica je
jednostavna, ali ima početne reči koje koje su zgodne za prosto pevanje
sa publikom. No, kako ima stih koji govori u pucanju u leđa, pojedini
kritičari su im prebacivali i za koketizam sa nacionalizmom, ne znajući,
ili ne hajući, da je numeru napisao bubnjar Tomi, rođen u Budimpešti
od roditelja jevreja koji su preživeli Holokaust, a da su njegove mnoge
rođake nacisti pogubili tokom drugog svetgskog rata, tako da teško
ikakog veličanja nacionalizma može biti. Kratka ali izuzetno eksplozivna
tema drži pažnju u tih par minuta. Jednostavnost, kao odlika surove
lepote, i ovde je na jedan agresivno komunikativni način izražena. Teško
mi je naći bilo koga ko tu numeru nije čuo bar jednom, makar i
greškom, u životu, bilo na radiju ili nekakvom drugom mediju.
Sledeća numera je Beat on the Brat (Pretuci razmaženka) sa
veoma agresivnim tekstom koji, opet nije naišao na vedar pogled
tadašnje kritike, izražavajući svu onu ogorčenost siromašnih aktera
društva protiv bogataša, u ovom slučaju razmaženog derišta. E sad, ko
ne zna temu Judi Is A Punk (Džudi je pank), možda i najčuveniju i
najobrađeniju numeru Ramonsa, teško da je ikada i slušao neku muziku
a da je u istoj i uživao. Sirova, jednostavnog teksta, pankerski horski
pevljiva u samo minut i po. Sledi I Wanna Be YourBoyfriend (Želim biti
tvoj dečko), malo umerenije, no i ne nežnija, pank numera, u tih dva i
po minuta mladić pokušava uspostaviti komunikaciju sa devojčicom
koja mu se sviđa. Domišljato intrigantna pesmica i ništa više. Chain Saw
(Motorna testera) dokoličarska numera koja je ispirisana temom filma
Teksaški masakr motornom testerom, brzopotezna numera u manje
dva minuta rečito govori o samom nastupu benda u tim kratkim
relacijama. Sledi Now I Wanna Sniff Some Glue (Sada želim da malo
onjušim lepak) je samo istinsko iznošenje problema gde su deca
šmrkala lepak, gde svi znaju za to, ali se sve baca pod tepih. U minut i
po sve je rečeno. I Dont Wanna Go Down to the Basement (Ne želim da
idem dole u podrum) je još jedna eksplicitna pank tema kratkog
tekstualnog sadržaja i prenapregnute muzike, gde se sin obraća tati da
ne želi ići u podrum jer misli da dole ima nečega što ga plaši. Ista
zatvara prvu stranu albuma.
Drugu stranu vinila otvara Loudmouth (Bučna), klasična pank
numera gde momak preti svojoj prijateljici koja je previše brbljiva,
bučna, da će se obračunati sa istom. Sledeća tema je Havana Affair
(Afera u Havani) brzopotezna pank numera prostog i sažetog teksta da
je momak od banana čoveka postao špijun za američku vladu. Listen to
My Heart (Slušaj moje srce) je takođe numera koja je privukla širu
pažnju, ljubavni narativ u simpatičnom i nadahnutom kratkom pank
izdanju. Sledeća tema, 53rd&3rd je umerena punk pesmica lakog
sadržaja. Za njom sledi fantastična Lets Dance (Zaplešimo), punokrvna
pank numera, ritmično usklađena za jedno vrhunsko skakanje na
malom prostoru. Poziv na ples se ne odbija tako jednostavno. Numera I
Dont Wanna Walk Around with You (Ne želim šetati s tobom) je kratka,
dinamična i agresivna numera urađena u tri stiha i ništa više, naravno
da je lako pamtljiva. Album zatvara Today Your Love, Tomorrov the
World (Danas tvoja ljubav, sutra svet) energična i tekstualno malo
problematična jer pominje nacizam, rat i male dečake gurnute u
isti.Mislim da se više htela samo privući pažnja i ništa više.
Jesu možda bučni, možda su agresivniji i tvrđi na prvo slušanje,
možda su im numere obavijene kroz sličnu rukotvorinu, no Ramonsi ne
beže od jednostavne svirke i prostog izliva radosti, tuge i žestokog jeda i
razočarenja. Sliv besa u jedan brzi, lako pamtljivi i ponovljivi ritam, kao
da isklizava kroz dušu svakog tinejdžera, neshvaćenog, ne samo od
drugih, nego i od sebe sama, kroz jednostavan i šematizovan tekst u
skoro svakoj numeri koji ne prelazi tri do četiri stiha i refren lakog
sadržaja koji se urezuju u svaku usijanu glavu. U tih ni pola sata sabijene
muzike na vinilni zapis, svoju dorečenost i prekomernu dozu energetske
ustrajalosti leče na blizak i svakodnevni, obični prilaz svakoj mladoj
nezadovoljnoj duši. Kada si mlad uvek si nezadovoljan, a kada ostariš,
možeš i zadovoljan biti, ali teško usrećen na mladalački željeni način.
Pank je samo način da se kroz jedan kultivisani pristup izrazi buntovni
stav svake generacije koja kroči u svet odraslih.
Kao utemeljivači, ne samo američkog panka, no i u širim okvirima
razbijene muzičke kolotečine, bend je svoj prvenac predstavio pre 50
godina nagoveštavajući šta od njih može izrasti u neko dogledno doba.
Album Ramones je svakako jedan od najboljih debi albuma u istoriji
rokenrola, te široke grupacije mladih gubitnika koji su i na taj način
skrenuli pažnju na društvene probleme. Bez ikakvog kićenja i
ulepšavanja, uglavnom nezainteresovane stvarnosti, pank je u svojoj
lakoj dostupnosti i jednostavnosti muziciranja, ne samo sebe približio
običnom tinejdžeru skromnih muzičkih mogućnosti, već je dozvolio da
isti razvije besumučnu borbu za razumevanje i drugojačivost mladosti,
kako u muzičkom, tako i u scenskom iskazu.
Društvena nepravda i težnja razbijanju ustaljenog vladajućeg
šablona, ujedno sa izgradnjom sopstvenog stila, ne samo u muzičkom
smislu, već i teatarnom nastupu, uz suprostavljanje meinstrim kulturi i
večitoj pobuni protiv autoritaritativnih šablona, pečatirali su Ramonse
kao predvodnike nezadovoljnih mladih ljudi u večitoj mobilizaciji protiv
bilo kakvog akta diktatorskih tranzicija ka ofanzivnom gušenju tih istih
nezadovoljstava uz jedan iskren i otvoren pristup. U svojih par akorda,
jednostavne ritmičnosti i rasute energičnosti na sve strane, bend je već
svojim prvencem pokazao da nijedna borba nije uzaludna. Kada se
pobedi zlo u sebi samom, sve kasnije ide lakše. Taj prirodni mladalački
nagon samo je pank rok mogao da iznese i da podršku najširim
masama, bez elitističkog obeležavanja i provociranja.
Miodrag Marković
