Igrali su protiv Vasione. Nadahnuto, na momente grubo, povremeno i
jurišnički, bez da su gledali sa strane. A život je išao oko njih, onako
kako samo on ume, represivno bolno, hajdučki atraktivno i
nepregledno, ni za tren da stane i pogleda u njih. Bez vetra u leđa, samo
sa suncem u očima, tri decenije pržili su pank rok na sebi svojstven
način. Od dečački ishitrenih misli neuvijenih u bilo kakve forme, do
precizno izraženih stavova i mišljenja ukomponovanih u stilizovano
pedantno izraženi rokenrol. U njihovim numerama, koliko god to sa
ove distance neozbiljno izgledalo, bilo je sistematičnosti definisane kroz
sva muzička izdanja koja su ostavili za sobom. Drugarstvo za drugarstvo,
ali glavna odlika im je bila, a i ostala, visoka doza profesionalizma,
prostije rečeno, posvećenost onome što rade. A i vole. Od muzike je
inače teško živeti, od rokenrola još teže, a od panka – nikako. No,
aromatičnost njihove muzike odavno je probila umišljene granice sa
ovih prostora, ostavljajući mogućnost da ih razumeju, a mnogi i
prihvate, ono što su svojim delanjem nosili preko tri desetleća i vešto
slažući inspiracije i sveukupne doživljaje zavičajnog resursa u jedan niz
upornosti da se opstane na ovom klimavo-klackavom putu što rokenrol
se spominje. Reč je bendu Six Pack.
Statističke podatke o njima i izdanjima lako se mogu pronaći na
internetu i svim onima što isti nosi sa sobom. No, gola forma bez
sadržaja nigde ne može opstati dugo, nekada je to kraće od jednog
naleta usplahirenog povetarca, ali Six Pack nije samo četverac na
malenom čunu koji lebdi iznad nemirne reke, to nije samo grupa
muzičara koja se želi iskazati na jednom pustolovnom i harizmatičnom
putovanju kroz rokenrol, već bend koji želi obračun sa svime onime
čime se bori kroz svoje songove, pravda, mir, tolerancija i, naravno,
ljubav. To nije grupica usnulih zanesenjaka, no bend sa dušom i
čeličnom voljom da se istraje. Na njihov način.
Od molitvene pretnje do izrečenog Ua, proteklo je sijaset događaja, koji
su počesto bili na granici apsurdnosti, ali takav je život, grub, neretko
nedorečen sa, tu i tamo ishitrenim srećnim intervalima, a sve drugo je
borba i tihi jauk da se preživi na obodu opstanka. Naravno da prkos sam
za sebe nikada nije dovoljan, ponekad može biti i kontraproduktivan, no
skrenuti pažnju na sebe uvek je moguće. Bend je svih ovih godina bio
toga i te kako svestan, ne mireći se s time da budu samo deo
drugoligaškog muzičkog karavana, istrajno je želeo da uhvati priključak
sa vodećim bendovima na ovim prostorima, ali ne po svaku cenu. U
doba marketinškog mamurluka i bezvoljnosti da se čuju i drugačiji
tonovi, Six Pack je gurao svoj fazon bez šematizovanog uvijanja i prisilne
praktičnosti. Daleko od toga da su uvek bili u pravu, ali imali su svoj
način ophođenja u muzičkom svetu i viđenja istih.
Nesporno je da je bend prihvaćen na sveukupnom regionalnom
prostoru na kome se prostirala bivša velika država, jer su svojim
nastupima i temama nedvosimsleno poručivali da pripadaju svima, ali i
da imaju samo svoju autonomnost, kako u muzičkom smislu, tako i u
pogledu na vasceli svet. Naravno da to nije dovolljno, ali uz
kvalitet,talenat, upornost i lagano građenje nekog osobnog univerzuma,
ujedno ne bacavši krivicu na bilo koga u vezi raspadanja malih
mikrosvetova, uspeli su da svoj angažman u neprihvatanju nametnutih
događaja izgrade na način koji odiše razumnošću sopstvenog
izgrađenog integriteta.
Nije istina da su ostali nepromenjeni. Ako se pažljivo osluhne način
sviranja, predstavljanje istog na živim nastupima, kao i slušanje prve
objavljene numere, pa sve do poslednje Au, jasno se uočava razlika, ne
samo u produkcijskom smislu, nego i svim onim nadograđenim
segmentima koji su obeležili njihovu muziku, od jednostavnosti
tinejdžerskog panka, do ozbiljnog pristupa žestokom rokenrolu, možete
ga nazvati i pank-rokom, kako vam drago, ali je činjenica da su od
jednog provincijskog sastava, zidajući godinama kotrljajuće kamenje niz
svoje puteve, dospeli do jednog respektabilnog benda na Balkanskim
predelima. To su prostori koji su veći od bivše zajedničke države.
Nije mi namera da se bavim individualnim sposobnostima članova
benda i njihovom doprinosu istog, jer, nesporeći kvalitet svakog člana
sastava ponaosob, njihov opstanak svih ovih decenija, između ostalog,
duguju i duboko prisnoj izraženoj kolektivnosti kao celini. Oni bi to
pokušali nazvati drugarstvom, ali to je nedovoljno za prosperitet Six
Packa, a ponajmanje za opstanak na ovoj muzičkoj ledini što se zove
šou biznis. Njihova kompaktnost uvek je dolazila do izražaja kad god bi
nastupila teška vremena (znam, znam, kao da ovde ima i drugih perioda
življenja), radeći uz muziku i druge stvari radi uteravanja života u neke
normalne tokove, prebrodili su u svom malenom čunu sva ona
iskušenja koja su im bila na stazi umetničkog uspeha, ali i samog
životnog uspinjanja. Ponekad je lična borba sa samim sobom, mnogo
izraženija i teža, no drugima pružati otpor. Pružiti bunt samom sebi,
dovesti svoje emocije u borbeni poredak i dovesti sebe samog do
takvog usijanja rečitosti, mogu samo uporni i istrajni borci za vlastitu
besedu. Najgora solucija je kada nema izbora, a bend je sam odabrao
svoj način izražavanja kroz sve ove decenije koje su im se okačile na
vitalnost. I uspeli su.
Deo te dugovečnosti oslikan je i u dokumentarnom filmu Six Pack XXX,
koji sa neskrivenim uspehom ide po klubovima ovih dana,
reprezentujući samo one male, na prvi utisak vidljive detalje benda kao
što su samosvojnost, izdrživost, upornost i maksimalna posvećenost
muzici. Između navedenog stoji sve ono nevidljivo što samo njihove
duše znaju kako su ocrtanim stazama punk roka upečatljivo ispisivale
stranice muzičkog pravca za koji su se opredelili. I to nije kraj puta, već
samo deo koji će neko drugi jednom opisivati na svoj način. Njihov stil
je drugačiji, prepoznatljiv , ponekad i nekonvencionalan, ali u storiji
njihovog opstanka i nagrađen prisnošću sa ordinarnom svakodnevicom.
U jednostavnosti i leži lepota njihovog muzičkog iskaza, svojstvenog
samo neumišljenim stvaraocima. Zato su i opstali sve ove godine. Neka
im je sa srećom…
Miodrag Markovć
