Početna » БЛАГА ЗИМА ШТЕТИ УСЕВИМА, ако НАИЂЕ МРАЗ ЕВО КОЈИ ДЕЛОВИ СУ НАЈУГРОЖЕНИЈИ

БЛАГА ЗИМА ШТЕТИ УСЕВИМА, ако НАИЂЕ МРАЗ ЕВО КОЈИ ДЕЛОВИ СУ НАЈУГРОЖЕНИЈИ

Натпросечне температуре за ово доба године иду у прилог томе да ћемо и ову Нову годину "дочекати у плусу", а одговор на питање како би блага зима могла да утиче на пољопривредне усеве дао је метеоролог Ђорђе Ђурић.

Природа се мења, долази до ранијег рађања, а све то јасно покреће питање колико ће воће и поврће бити отпорно када први, прави минус дође.



Када је реч о овој зими, видимо да ће година на одласку бити једна од најтоплијих. Десиле су се велике осцилације времена, имали смо претходну зиму која је била врло блага. Дешавало се да се цветање јавља раније, да у јануару већ цветају воћке што је са првим правим снегом у априлу доводило до велике штете. И то не због ниских температура, већ због тежине снега – прича Ђурић за Телеграф Бизнис.

– Имали смо, као редовну појаву каснијих мразева од краја марта, па и до средине маја. То зна да нанесе велику штету тамо где вегетација није мировала – додаје Ђурић.

Према његовим речима, сведочимо једној од најтоплијих јесени икада, док је октобар био најтоплији у историји мерења у Београду.

– Није реч о степен, два изнад просека, већ је у неким пределима ишла температура и изнад 5. Интересантно је да смо у деловима Србије забележили по први пут и тропску ноћ, односно да температура у току ноћи није опала изнад 20 степени – појашњава Телеграфов метеоролог.

Према неким прорачунима, благе температуре ће се наставити барем до прве половине зиме, што може довести до буђења вегетације, и самим тим до велике штете на пољопривредним усевима касније.

– То је све чешћи случај у последњих 10-15 година, крајем децембра смо имали цветање јабука, кајсија, чак је негде и у октобру по други пут процветала јабука, дошла је малтене до самог плода, што је после довело до великих штета у марту, априлу као и у мају – прича Ђурић и појашњава да је то изазвано због великих осцилација, док када се узме средњи просек, добије се нормална ситуација.

– Сада на неки начин све мирује, имали смо 26 степени, ако потраје један-два дана, али када бисмо имали у континуитету дане онда би настао проблем.

Како да се припремите за први мраз?

Како Ђурић објашњава, припрема за мраз највише зависе од финансија, али ако је већ дошло до буђења вегетације –  то је неминовност.

Постоји више начина да заштите ваше семе, а ово су нека од најраспрострањенијих: мешањем ваздуха, задимљавањем или орошавањем.

– Рецимо у Западној Европи се највише користе бакље које греју биљку, рецимо, то се код винове лозе поготово користи. Богате земље користе мешање ваздуха.

– Температура ја најнижа при тлу и често се деси да род остане на већим висинама, док на нижим висинама дође до потпуног оштећења. То је често случај крајем зиме и током лета, најнижа температура буде око 5 центиметара од тла – прича Ђурић и додаје као меру заштите – орошавање, начин за спречавање даљег пада температура.

– Јако је рано сада за те мере, али се примењују у марту, често у априлу а ако се настави овакво време, винова лоза ће кренути већ у фебруару – додаје Ђурић.

Најугроженији су београдски регион и Војводина. Како Ђурић наводи, Београд сам по себи представља једно велико, топлотно острво.

– Обод Београда је значајно топлији од унутрашњости Србије. У Гроцкој, Младеновцу и Старој Пазови креће бар 15 дана раније вегетација, у односу на руралнија подручја.

Наводи да је пшеница код нас најугроженија, и да би јој погодовало да што пре падне снег.

– Како би оно што је већ никло било заштићено од ниских температура и да би се избегла велика штета када наступи суви мраз – закључује Ђурић за Телегаф Бизнис.

Телеграф Бизнис



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept