Запослени који су радили дуже од 45 година, иако су знали да им те године не могу ући уобрачун пензије, попут пилота који је радио 51 годину, претходних дана су се питали коме да се обрате да се ова неправда исправи за убудуће.
И то како за оне за које је послодавац уплаћивао дуже него што је било потребно и за пензијско и за здравствено, али и за оне којима мало фали да имају минимум од 15 година радног стажа, а којима новац, такође, пропада иако су све те године радили.
Пример је Т. М. из Крагујевца, која је 1960. годиште и ове године испуњава услов за пензију, али има непуних четрнаест година стажа и тренутно није у радном односу. Њу занима шта ако не успе да нађе посао и испуни још ту једну годину стажа – да ли може да докупи стаж да би имала право на пензију?
Међу онима које ово питање занима је и адвокат из Суботице И. М који већ дуго води судски спор са пензијским фондом. Наиме, судски спор између њега и пензијског фонда се наставио иако је, како је објаснио одлуком Врховног касационог суда, пре пар година добио одговор да законски није морао да уплаћује доприносе после 45.године… Након чега је фонд ПИО поднео жалбу и то је још у процесу…
Он каже да ако се већ говори о солидарности пензијског система да би та солидарност требало да се односи и на оне који имају преплаћени стаж, али и на оне којима врло мало фали да би испунили услов за пензију.
Према важећем пензијском закону није могуће докупити стаж, односно није могуће једнократном уплатом доприноса надоместити стаж до услова за пензију. Законом о пензијском и инвалидском осигурању, тачније одредбама члана 15, омогућено је да грађани сами уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. Сва лица која су на овај начин укључена у осигурање, у периоду његовог трајања остварују стаж осигурања који је изједначен са другим основама осигурања и урачунава се, како за стицање услова за пензију, тако и за утврђивање месечног износа пензије.
РЕГУЛИСАНО ЗАКОНОМ
Доприноси по овом основу се уплаћују месечно на једну од 13 понуђених основица. Плаћање доприноса је регулисано Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање и обавезно је за сва лица која су укључена у обавезно пензијско и инвалидско осигурање. Сходно томе, и у случају када осигураник има више од 45 година стажа, уколико је укључен у обавезно пензијско и инвалидско осигурање, он има обавезу плаћања доприноса.
Такође, за запослене који су у радном односу после навршене 65. године живота послодавац је у обавези да, као и до тада, уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, на основу којих се утврђује укупан стаж осигурања до престанка запослења.
Систем пензијског и инвалидског осигурања, заснован на текућем финансирању, почива на принципима обавезности, солидарности и узајамности и не предвиђа могућност повраћаја доприноса.
Дакле, повраћај доприноса, према важећим прописима, није могућ ни у случају када неко има мање од 15 година стажа неопходних да би се, уз прописане године живота, остварило право на старосну пензију, а такође ни у случају наставка плаћања доприноса за лице које је укључено у обавезно пензијско и инвалидско осигурање, након навршења 45 година стажа, колико највише може износити пензијски стаж за обрачун висине пензије.
Исти закон предвиђа да је уплата доприноса обавезна ако се настави с радом после 65 године. Али у складу са Законом о ПИО, пензијски стаж за обрачун висине пензије може износити највише 45 година, тако да ће се осигуранику уколико има навршених 65 година живота, али има мање од 45 година стажа, доприноси до навршених 45 година стажа узи мати у обзир приликом обрачуна висине пензије.
