Приватне пензије су за многе људе у Србији одличан начин обезбеђивања егзистенције у старости, што сматрају и млади. Потврду тога представљају најновији подаци НБС – да је све већи проценат младих људи испод 19 година који су постали чланови неког добровољног пензионог фонда, док је просечна старост корисника истих око 48 година.
С обзиром на све касније запошљавање и неизвесност на тржишту рада која се нарочито повећала после пандемије ковида-19, као и на непрестано померање старосне границе за одлазак у пензију, људи знатно више размишљају о сопственом бизнису, па самим тим и о приватном пензионом осигурању. На тај начин људи желе да имају већу контролу над својим финансијама и спремни су да месечно издвоје у просеку и до 5.000 динара у ове сврхе.
Из НБС одговарају на кључна питања која осликавају стање у нашој земљи када је реч о приватним пензијама и дају корисне савете за оне који желе да се отисну у ове воде.
*Колико је грађана Србије уплаћивало у приватне пензијске фондове током 2023. године?
– Добровољни пензијски фондови представљају допуну државног пензијског фонда у циљу очувања стандарда грађана након одласка у пензију. За улагање у добровољне пензијске фондове се током 2023. године определило више од 220 хиљада грађана Србије, који су укупно имали преко 304 хиљаде уговора о чланству у једном или више фондова.
*Да ли је порастао број корисника приватних фондова у протеклих 10 година?
– Број корисника добровољних пензијских фондова расте из године у годину, што потврђује и податак да је број чланова добровољних пензијских фондова на крају 2023. године за 20,3% већи у односу на крај 2013. године. Самим тим постоји велики потенцијал за даљи раст, имајући у виду да је тек сваки девети запослени грађанин Србије члан неког од седам добровољних пензијских фондова.
*Колико се у просеку месечно уплаћује у добровољне пензијске фондове?
– Просечни месечни износ уплата доприноса по кориснику, од почетка пословања добровољних пензијских фондова у нашој земљи (2006. године) до краја 2023. године, кретао се у распону од 3.281 динара до 5.105 динара.
*Колика је просечна старост корисника приватног пензијског осигурања?
– Просечна старост чланова добровољних пензијских фондова на крају 2023. године износила је око 48 година, с тим да је највећи број чланова (чак 62%) старости од 40 до 60 година.
*Да ли се померила старосна граница, односно који проценат младих уплаћује овакво осигурање?
– Значајан број младих се одлучује за уплаћивање приватне пензије као вида штедње за старост, односно за чланство у неком од добровољних пензијских фондова. Тако су на крају 2023. године чланови између 20 и 40 година старости чинили око 23% укупног броја корисника, а 757 чланова добровољних пензијских фондова било млађе од 19 година.
*Који су савети НБС о улагању у приватне пензијске фондове?
– Планирање приватне пензије зависи од различитих личних околности или неких општих тржишно-економских кретања (каматне стопе, инфлације). Зато је први корак заинтересованих лица да утврде колико могу да издвајају за овај вид додатне штедње за старост. Народна банка Србије је на интернет страници у делу „Дочекајте спремни одлазак у пензију“ указала на битне аспекте које треба имати у виду приликом доношења одлуке о приватној пензији.
Просечна пензија у Србији
Након јануарског повећања пензија просечна јануарска пензија ће након овог усклађивања износити 45.775. динара. Са овим увећањем пензије ће бити повећање за додатних око 5.600 динара.
Тако се пример пензије са 15 година радног стажа пење на 28.527 динара. Најниже пензије за запослене износиће око 25.000 динара, а из категорије пољопривредника око 19.600.
Пензије од 60.000 динара након усклађивања од 5,5 и 14,6 одсто ће износити 72.542 динара.
Пензије од 100.000 динара након усклађивања од 5,5 и 14,6 одсто ће износити 120.903 динара.
Највиши износ пензије за јануар 2024. године ће износити 229.745,34 динара.
