Презентацији и пуштању система у рад у Палати Србија присуствоваће председник Александар Вучић.
Јавности ће на лицу места бити презентовано како ће изгледати и функционисати систем када неко дете у Србији нестане.
Систем је настао у САД 1996. године, а назив је добио по Амбер Хагерман, деветогодишњој девојчици из Тексаса, која је отета и убијена.
Директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић рекао је да ће се Амбер алерт систем „Пронађи ме“ разликовати од сличних система у свету по томе што се радило на превазилажењу проблема и мањкавости које су друге земље имале, али и да је тај систем прилагођен условима у Србији.
Сматрам да ће наш систем заиста добро радити јер смо га ми подредили нашем поднебљу и ономе што видимо да јесте проблем када причамо о нестанцима наше деце. Морам рећи да је систем Пронађи ме први у региону и у већем делу земаља Европе, рекао је Јурић за Танјуг.
Он је објаснио да ће се систем развијати у две фазе.
Према његовим речима, у првој фази медији ће прекинути са емитовањем својих програма у првих осам сати на сваких 30 минута.
Прекидање ће се огледати у томе да ће морати да се објави једна форматирана фотографија несталог детета са основним информацијама и евентуално неки подаци везани за сам нестанак, у смислу где је дете последњи пут виђено, шта је имало на себи, указао је Јурић.
Навео је да ће затим мобилни оператери послати својим корисницима поруку о несталом детету, заједно са линком сајта Министарства унутрашњих послова (МУП).
Такође, ЈП „Путеви Србије“, аеродром Никола Тесла, аутобуске и железничке станице објављиваће на екранима информацију о нестанку детета.
На питање који су критеријуми за покретање система, Јурић је нагласио да систем не може бити покренут са сваким пријављеним нестанком, већ морају бити испуњени одређени услови.
Уколико је дете млађе од седам година, систем ће се аутоматски покренути. Такође ће се покренути и ако је дете млађе од 18 година и има неки облик инвалидитета, као и у ситуацији када се поуздано зна да је дете у животној опасности, објаснио је Јурић.
Истакао је да ће искључиво полиција водити рачуна о покретању и прекиду система.
Јурић каже да ће друга фаза надоградње система почети одмах након прве фазе и она ће укључити друге чиниоце који треба да учествују у ширењу информација о несталом детету.
Ту пре свега мислим на тржне центре, на бензинске пумпе, дакле нафтне компаније, ту ће бити и банке и друга места где је велика фреквенција људи. Оно што је такође јако важно рећи јесте да ћемо у тој другој фази укључити и друштвене мреже, навео је Јурић.
Рекао је да је, према његовим сазнањима, МУП већ у контакту са компанијом „Мета“ како би се решио проблем одговорних лица која ће гарантовати да се објава о нестанку повуче када дете буде пронађено.
Оно што је недостајало и што још увек недостаје у Србији по питању друштвених мрежа су одговорна лица која могу гарантовати да када се повуче објава и када је дете пронађено, да ће сви ти подаци бити повучени и да нема никакве опасности по заштиту личних података, објаснио је Јурић.
О увођењу Амбер алерта се у Србији говори још од 2015. године, након што је убијена девојчица Тијана Јурић, а могућност увођења овог система Министарство унутрашњих послова разматрало је још 2018. године.
До помака је дошло у фебруару 2022, када су тадашњи министар унутрашњих послова Александар Вулин и председавајући Фондације „Амбер алерт Европа“ Франк Хоен у Београду потписали Меморандум о разумевању.
Овај систем поред САД, званично функционише у Белгији, Чешкој, Француској, Немачкој, Грчкој, Малти, Ирској, Пољској, Бугарској, Италији, Холандији, Португалу, Румунији, Шпанији и Уједињеном Краљевству, Мексику, Украјини, Кини, Еквадору, Малезији, Мароку, Русији, а међу овим државама је и Хрватска, где овај систем носи назив „НЕНО Аларм“.
Амбер алерт представља модел ширења и објављивања информација јавности у специфичним случајевима нестале деце.
Објаве путем различитих медија – телевизијских и радио емисија, Интернета, СМС порука, екрана на банкоматима, аутопутевима итд. могу да допру до грађана који ће запамтити лице детета и потенцијално га уочити или имати валидне информације које полицији могу да помогну у потрази, а кључно је позивати грађане да све потенцијално корисне информације пријаве полицији.
Како би се избегле лажне узбуне, критеријуми за издавање упозорења о нестанку детета су прилично строги.
Према подацима америчког Министарства правде, 75 одсто деце која су отета и убијена, убијено је у прва три сата након отмице.
