Месечни износ пензије сваком кориснику одређује се на основу трајања пензијског стажа који је навршио, као и на основу података о његовим оствареним зарадама и накнадама које су регистроване у матичној евиденцији.
Међутим, некада месечни износ пензије одређен на овај начин буде низак, у тој мери да би корисник који би примао такву пензију био доведен у тежак материјални положај.
Из тог разлога, Законом о пензијском и инвалидском осигурању прописан је најнижи износ пензије, односно минимум који се мора исплаћивати кориснику пензије без обзира на то колико стажа и какве зараде је остварио у својој радној каријери.
Од увођења у правне прописе, најнижи износ пензије одређиван је на различите начине.
У ранијим прописима гарантовани износ зависио је од трајања навршеног стажа, те су пензионери са дужим стажем имали и виши загарантован износ пензије.
Почев од 1. јануара 2002, ова пракса је напуштена па сви пензионери имају право на једнак најнижи износ пензије.
Тада је прописано да је најнижи износ пензије једнак 20 одсто просечне зараде у Републици у претходној години. Од 1. јануара 2006. износ је увећан на 25 процената просечне зараде у претходној години. Према важећем Закону, корисницима из категорије осигураника запослених, самосталних делатности, као и за професионална војна лица, најнижи износ пензије ванредно је усклађен од 1. јануара 2011. године, према статистичким подацима који се односе на учешће најнижег износа пензије у просечној заради без пореза и доприноса на територији Републике Србије. Тако одређен износ се даље усклађује у складу са Законом и сада, на самом крају 2023. године износи 21.766,26 динара.
Најнижи износ пензије за кориснике пољопривредних пензија био је утврђен у висини 20 одсто просечне зараде из претходне године, а такође је према одредбама Закона ванредно усклађен од 1. јануара 2011. године. Тада је пољопривредницима прописана најнижа пензија од 9.000 динара и од тог датума се даље усклађује. У децембру 2023. она износи 17.112,14 динара.
Наравно, очекује се да оба износа буду увећана већ почетком 2024. године, према најављеном повећању пензија од 14,8 одсто.
Као што смо рекли, најнижи износ пензије исплаћује се оним корисницима којима је применом законских одредби одређена пензија у износу који је нижи од ових, гарантованих износа.
Међутим, постоје околности због којих то некада није могуће.
На исплату најнижег износа пензије може да утиче пребивалиште корисника пензије, као и то да ли је корисник остварио право на пензију у иностранству. Наиме, Законом о ПИО је прописано да се најнижи износ пензије кориснику исплаћује само ако збир пензије која је одређена у Србији и пензије коју добија из иностранства није већи од прописаног најнижег износа. Уколико је збир тих пензија већи, онда се кориснику исплаћује само пензија одређена према општим законским прописима, на основу оствареног стажа и зарада. У случају да је збир пензија мањи од најнижег износа, кориснику ће се исплаћивати разлика до најнижег износа пензије, односно збир пензије коју прима из иностранства и пензије коју прима у Србији износиће укупно онолико колики је прописани најнижи износ пензије.
Висина иностране пензије обрачунава се према важећем девизном курсу на дан остваривања права. Како се правни прописи у Србији и другим државама разликују, дешава се и да пензионер не оствари право на пензију у Србији и у другој држави истог дана. Уколико је инострана пензија остварена након пензије у Србији, обрачунаће се њена висина у динарској вредности на дан признавања права. Затим се, од тог дана, поново одлучује о најнижем износу пензије. Могуће је да се кориснику додели разлика до најнижег износа пензије или да се исплата најнижег износа потпуно обустави. О чињеници да је право на пензију утврђено у иностранству Фонд добија службено обавештење од иностраног носиоца осигурања. Уколико се о праву на пензију у иностранству први пут одлучује, по правилу ће се сачекати на одлуку иностраног носиоца осигурања. Исплата најнижег износа пензије се одлаже како би се избегла евентуална преплата јер инострана пензија у сваком случају утиче на ово право.
Утицај пребивалишта на коришћење најнижег износа пензије уређен је међународним споразумима о социјалном осигурању које примењује Република Србија са другим државама.
У случају да особа која користи најнижи износ пензије мења место пребивалишта, односно пресели се из Србије у иностранство, у обавези је да о тој промени одмах обавести Фонд. То се чини у циљу даље исплате пензије у иностранству, а и како би се проверило да ли се и даље може вршити исплата најнижег износа. У противном може да дође до знатних преплата и неугодних ситуација за корисника који мора преплаћени износ да врати иако му припада релативно мали износ пензије.
Најчешћа пресељења корисника су у неку од држава насталих на простору бивше СФРЈ, а сви споразуми закључени са тим државама садрже одредбу да се најнижи износ не исплаћује кориснику са пребивалиштем у другој држави. Дакле, уколико би се корисник права на најнижи износ пензије преселио из Србије, рецимо, у Босну и Херцеговину, њему би се од дана промене пребивалишта обуставила исплата најнижег износа пензије.
Важно је нагласити да се као чињеница на основу које се цени могућност исплате најнижег износа узима пребивалиште, а не то да ли се исплата пензије врши у Србији.
