На интернет тржишту дијететских суплемената у Србији постоји око 80 интернет страница на којима се продају артикли који нису регистровани у бази података Министарства здравља.
Поједини могу произвести озбиљне проблеме од најблажих нежељених ефеката пропраћених мучнином и повраћањем, па до смањења памћења и разних осипа по кожи.
Секретарка Удружења за фармацију и медицинску делатност Привредне коморе Србије (ПКС) Мирјана Вучићевић, рекла је Танјугу да је потребна стална едукација јавности како би употреба додатака исхрани била што безбеднија.
Због широке употребе дијететских суплемената, подсећа она, често се дешава да не долази до неопходне консултације са лекаром, а дешава се, како каже, да се без знања о могућим нежељеним интеракцијама приступи конзумирању.
„Ми смо идентификовали преко 80 интернет страница и велики број огласа на којима се нуди продаја додатака исхрани који нису уписану у базу података Министарства здравља. Да би додатак исхрани могао бити у промету неопходно је да је уписан у базу података Министарства здравља. Тој нотификацији претходи категоризација на једном од два Фармацеутска факултета и контрола здравствених исправности у неком од Института за јавно здравље“, рекла је за Танјуг Вучићевићева.
Како наводи, у Србији дозволу за промет дијететских суплемената има више од 9.500 производа, од којих је 28 произведено код нас.
„Због велике употребе дијететских суплемената бележи се константан раст потрошње, тако да је од 2018. до 2022. године цена порасла за 90 одсто, а количина суплемената за 44 одсто“, каже секретарка из ПКС-а.
Само кроз апотеке, како истиче, прошле године је продато 47 милиона паковања додатака исхрани, а атипично је то да нису само апотеке канали продаје, већ и разни маркети са прехрамбеном робом.
„На догађају који организује ПКС 4. априла биће представљена анализа нелегалног интернет тржишта дијететских суплемената, и биће говора о јавном здравственом значају употребе дијететских суплемената. На скупу ће говорити представници Министарства здравља сектора за инспекцијске послове, представници фармацеутског факултета, као и представник Градског завода за јавно здравље.
На истом скупу, каже она, говориће се о нелојалној конкуренцији, а саговорници ће бити представници Министарства трговине, припадници МУП-а из сектора за борбу против привредног криминала, као и представници Управе царина.
Када је реч о легалном промету суплемената, из ПКС-а поручују да из Србије прошле године извоз ових производа износио 35,7 милиона долара, док смо увезли додатке исхрани у вредности од 71,2 милиона долара.
„Подаци показују да је у апотекама током прошле године продато дијететских суплемента за 229,5 милиона евра. То је раст од око 11 одсто у односу на 2021. Дијететски суплементи произведени у Србији највише се извозе у земље региона БиХ, Македонију, Црну Гору, Хрватску, Словенију, а увозимо највише из Немачке, Италије, Пољске, САД, Велике Британије и Словеније“, поручују из ПКС.
Генерални директор компаније „AbelaPharm“ Давор Корчок истиче да су дијететски суплементи изузетно важна група производа, али и да су то фармацеутско дозвољени облици, што значи да постоје нежељена дејства и контраиндикације уколико дође до непрописне употребе.
„Дијететски суплемент има улогу да помогне у одређеном стању или спречи напредовање болести. У фалсификатима могу да се нађу недозвољене компоненте, или дозвољене у неодговарајућим количинама. То је озбиљан проблем који може довести до озбиљних компликација од најблажих нежељених ефеката пропраћених мучнином и повраћањем па до смањења памћења и разних осипа по кожи“, рекао је за Танјуг Корчок.
Он каже да у Србији постоје квалитетни произвођачи дијететских суплемената који поштују одређене стандарде квалитета, као и националну и европску регулативу.
„У последњих 15 година додаци исхрани заузимају велико место на тржишту“, рекао је Корчок.
Саговорници су се сложили око чињенице да је кључ решења овог надолазећег проблема у сарадњи привреде и надлежних институција
„Скуп у ПКС је значајан због едукације и свести стручне јавности. Безбедан производ је само онај који је нотификован у бази података Министарства здравља, што значи да на кутији производа мора стајати одобрење министарства као и број решења уписа“, поручују саговорници Танјуга.
Танјуг
