Kада се од Kисељака до центра Смедеревске Паланке прошетате дуж насипа реке Kубршнице, са ваше леве стане биће аеродром, авиони полећу и слећу, док њихови репови вире изнад хангара. А са десне – хрпа гвожђа, обрушени кровови фабричких хала, растиње, стара ограда и пустош.
То је слика и прилика комплекса „Гоше“, паланачког гиганта који је хранио бар пола овог града, али и околину – Младеновац, Смедерево, Велика Плана, Рача, па и Kрагујевац.
Акционарско друштво Јасеница, од ког је почела прича о Гоши и индустријализацији Смедеревске Паланке, названо је по имену реке која овуда протиче. Основано је 1923. године, француско-српским капиталом.
Фабрика је име Гоша добила 1950. године, по партизанском хероју из ових крајева, Драгославу Ђорђевићу Гоши.
Вагони, аутобуси, прикључна возила, електроопрема, конструкције за мостове – само су неки од производа који су излазили из хала које данас стоје празне.
Мајстори Гоше су одувек важили за врхунске, а овде се прича да је међу њима био и Јосип Броз Тито.
Писани трагови не постоје али се вероватно на основу Титове аутобиографије говори да је баш ту крајем 1926. и 1927. Тито живео и радио у Јасеници.
Гоша ове године прославља 100. рођендан. Оснивачи Јасенице те 1923. су живот фабрике ограничили на 99 година.
У међувремену је тај период прошао, а шта је од фабрике остало након овог симболичног рока можемо се уверити на лицу места.
Смедеревска Паланка је општина у централној Србији, која тренутно има око 47.000 становника и око 9.500 запослених.
Гоша, односно оно што је од ње опстало, и даље је са око хиљаду радника највећи послодавац у овој општини.
Паланка дели судбину свих места која су имали велике гиганте. Гиганти су пропали, а нису отворене друге фирме које би запослиле раднике.