Свети Андреј Првозвани слави се 13. децембра по новом а 30. новембра по старом календару. Није толико честа Kрсна слава код Срба, али је веома препознатљива јер су је славили Kарађорђевићи.
Свети Андреј је познат и по томе што је проповедао Јеванђеље Словенима још у њиховој постојбини на Kарпатима, када је прорекао да ће ту да буду изграђене многе цркве, и да ће ту да буде велико средиште Хришћанства (кијевска област); мученички пострадао на крсту у облику слова Х, мошти су похрањене у Цариграду.
У Русији постоји орден Светог Андрије (највиши по рангу од свих ордена), а и у Србији се некада на војничким заставама стављала његова слика. Раније се Андријевдан празновао у Србији као народни празник, јер је на тај дан за време Kарађорђевог ратовања против Турака ослобођен Београд, а на тај дан су касније проглашена народна права која су Срби од Турака извојевали.
У Поморављу се може чути прича, да изнад манастира Раванице постоји пећина (испосница) у коју се некада давно склонио један од седам Синајаца, ученика Светог Андреје. Владика ондашњег града Тројана, данашње Ћуприје позва га једном на исповест.
Ученик позва највећег медведа, показа му знак Св. Андреје узјаха га и тако дође пред Владику. Владика се уплаши и рече му да прво склони мечку, а онда поче да га кори што у посне дане не једе рибу, него пије млеко. Ученик Андрејин затражи да се изнесе на сто и риба и млеко, па прекрсти рибу и из ње потече крв. Уради то исто са млеком, а из њега никну трава.
У народу се прича да је његова мајка, једном случајно, не знајући шта је, појела срце неког праведника, па је од тога зачела Андреју. Свети Андреја се сматра заштитником великих животиња. Он са њима разговара, а оне су му покорне и увек га слушају. Цигани мечкари славе овај дан, јер верују да је овај светац кротио медведе као псе, и да путује светом јашући на мечки.
