Пописивачи излазе на терен и према адресару који броји 680.000 газдинстава – обилазе адресе и пописују количине – стоке, усева и слично. Онај ко има њиву а не бави се пољопривредом није предмет пописа, каже Петар Коровић из Републичког завода за статистику и истиче да су грађани дужни да одговоре на питања пописивача.
Након јавног позива, ми смо одабрали нешто више од 2.850 пописивача, који ће пописивати два и по месеца, будући да је планирано да се попис зааврши до 15. децембра, рекао је Петар Коровић из Републичког завода за статистику.
Након јавног позива, ми смо одабрали нешто више од 2.850 пописивача, који ће пописивати два и по месеца, будући да је планирано да се попис зааврши до 15. децембра, рекао је Петар Коровић из Републичког завода за статистику. “Имају одређено око 250 газдинстава која треба да обиђу и да попишу. То отприлике износи дневно три до четири газдинства да попишу. Они вредни и радни пописивачи ће сигурно доста раније завршити, па ће добити и додатак, а самим тим и могућност да више зараде”, рекао је Коровић у Јутарњем програму РТС-а.
Објашњава да Закон о попису пољопривреде налаже да се пописују сва пољопривредна домаћинства, без обзира на то да ли су правна лица, предузетници, или физичка лица.
„Они су дужни према Закону о попису пољопривреде да дају тачне одговоре пописивачу на сва питања која поставе”, каже Коровић и напомиње да су предвиђене казне за оне који одбију пописиваче или дају непотпуне информације, али и за прекорачење овлашћења пописивача.
Подаци који се прикупљају могу се сврстати у три групе.
“Имамо основни сет података о газдинству, о броју стоке, о усевима, који се поставља свим испитаницима. Имамо одређени сет питања који се поставља само онима који су укључени у узорак за та питања. Имамо трећи сет питања које пописивач уопште неће постављати, зато што имамо добре административне изворе, па ћемо одатле те податке да повучемо”, каже Коровић.
Због оних који газдинство немају на локацији на којој живе, већ на неком другом месту, објашњава да уколико неко има њиву која се води на њега, а не бави се пољопривредом, он није тема пописа. С друге стране, додаје да ће свако ко се пољопривредом бави – бити пописан.
“Није тема, нити се ми бавимо тиме шта је чије власништво. Не бавимо се тиме колико је неко заради као пољопривредник са одређене површине, не бавимо се ценама, колико је неко продао неко грло стоке, колико је продао неки производ који је одгајан на том газдинству. Ми се искључиво бавимо количинама, у најшире могућем смислу – подацима“, рекао је Коровић.
Адресар који броји око 680.000 газдинстава, а по којем пописивачи раде, настао је упаривањем четири евиденције – Регистра пољопривредних газдинстава и Пословног статистичког регистра, које води Завод за статистику, затим Регистра пољопривредних газдинстава које води Министарство пољопривреде и Пописа становништва.
“Ко се у попису изјаснио да се бави пољопривредом, код њега ће сигурно доћи пописивач”, рекао је Коровић.
Основни циљеви пописа су, како каже, да се види колико чега има, како би се направила база података на основу које ће се доносити одрживе аграрне политике, од чега би добробит имали сви, а посебно произвођачи.
“Први прелиминарни резултати ће бити до краја јануара идуће године, а коначне резултате ћемо сукцесивно, према календару објављивања, објављивати све до краја 2025. године”, каже Коровић.
(Boom93m)
