Најлепше годишње доба почиње у пролец́ну равнодневицу, када ноц́ и дан трају исто, по дванаест сати. А од данас ће се сваки дан још више продужити.
Званично данас, 20. марта почело је најлепше годишње доба – пролец́е, када долази равнодневица, најављујући крај зиме. На данашњи датум ноц́ и дан ц́е бити једнаке дужине. Сазнали смо да сва годишња доба, осим јесени, почињу 21. у месецу, али вец́ око две деценије пролеће стиже дан раније.
Зашто се мења датум првог дана пролећа?
Пролећна равнодневица може пасти било када између 19.03. и 21.03. – зависно од тога када је Сунце изнад Земљиног екватора. Постоје две различите методе које одређују почетак и крај годишњих доба – метеоролошки и астрономски.
Метеоролошким методом – метеоролози посматрају годишње смањење и повећање температуре и стање атмосфере. Ово се утврђује климатолошки, праћењем статистике температуре, и координира према календару – да се годишња доба поделе на четири квартална годишња доба. Према овој методи, свака сезона траје три месеца.
Други, астрономски метод, заснива се на астрономским годишњим добима и односи се на положај Земљине орбите у односу на Сунце. Према овој методи, астрономски календар одређује годишња доба према томе када је оса ротације Земље на 23,5 степени у односу на њену орбиту око Сунца.
