Најстарији грађани Србије често посежу за подизањем готовинских кредита како би закрпили рупе у буџету. Међутим, пензионери код банака нису равноправни са грађанима који су у радном односу, па уколико подигну исти износ кредита, због виших каматних стопа које се примењују за пензионерске кредите, они банци враћају много више новца. У последњих годину дана додатно су поскупели зајмови за најстарије суграђане, па камате иду чак и до 23 одсто.
Пензионери би пре подизања кредита требало добро да се информишу која банка и која опција им највише одговарају. Камате за такозване сениор кредите, разликују се од банке до банке и крећу се од 15 до чак 23 одсто на годишњем нивоу.
Већина банака рекламира погодности за подизање пензионерских кредита, али оно што би сви требало да знају пре уласка у ову врсту позајмице је да ће вратити много више новца, него што би за исти износ враћали грађани који су у радном односу.
Разлог због кога су кредити за ову популацију скупљи је управо у њиховим годинама. Већина банака, од овог ризика штити се обавезним осигурањем кредита. Та ставка званично не постоји у уговору који пензионери склапају са банком, већ је трошак осигурања урачунат у камату.
Колике су камате за пензионере?
Камате се разликују од банке до банке, али приликом избора треба бити обазрив. У готово свим банкама камата се увећава за скоро један одсто, уколико пензионери немају рачун у њој.
У једној од банака које послују на српском тржишту, камата је чак 23 одсто, за клијенте који би да подигну кредит, а да истовремено наставе да примају пензију у другој банци.
Проценти које смо навели односе се на ефективну каматну стопу (ЕКС) која је заправо најбитнија за извођење рачунице колико ће грађани који позајмљују новац од банака на крају укупно вратити. У обради кредита, ЕКС укључује све трошкове које клијент има до момента реализације кредита.
У рекламама банака најчешће се као доминантна цифра камате наводи НКС (номинална каматна стопа), која је знатно нижа, па због тога и примамљивија за доношење одлуке о подизању кредита, док је ЕКС, по неписаном правилу, исписан ситним словима.
Због тога је наш савет пензионерима да приликом одабира банке, увек гледају колика је ЕКС каматна стопа и да уколико је могуће, изаберу банку код које имају отворен рачун, или “пренесу” пензију у другу банку, ако им нуди повољније услове.
Услови за подизање пензионерских кредита
У банкама су мање више исти услови за подизање пензионерских кредита. Минимум је, да је особа у пензији бар један месец, а могу да се задуже грађани који имају између 55 и 79 година.
Максимални износи за позајмицу разликују се од банке до банке и крећу се од 1.200.000 динара до 2,4 милиона, а горња граница за период отплате је 71 месец, односно нешто мало мање од шест година, тачније 5 година и 11 месеци.
Банке имају и ограничења када су у питању године у тренутку отплате кредита, па када на ред дође исплата последње рате, пензионери не смеју да имају више од 80 година. Поједине банке су ригорозније по том питању, па су године ограничиле на 75.
Колико враћају запослени, колико пензионери
У једној банци на онлајн калкулатору кредита упоредили смо износе кредита за пензионере и кредита за запослене грађане.
За позајмицу од 300.000 динара и роком отплате на две године, пензионерима је месечна рата кредита 14.970 динара, а за 24 месеца банци укупно морају да врате 365.280 динара, што значи да на камату одлази више од 65.000 динара.
Када су у питању запослени, они ће банци са урачунатом каматом вратити 343.250, односно чак 22.030 динара мање него пензионери.
На примеру од 500.000 динара и роком отплате од четири године (48 месеци), пензионери би због већих каматних стопа свој кредит вратили у укупном износу од 714.373 динара.
За исту позајмицу, запослени би за четири године банци вратили 684.552 динара, што је скоро 30.000 мање него што морају да врате пензионери.
Пензије мање од плата, а кредити скупљи
У појединим банкама, 20.000 динара је најнижа пензија која је потребна да би најстарији грађани конкурисали за кредит. То аутоматски значи да сви они који имају мање од тога, не могу да подигну кредит.
Овде су најугроженији корисници пољопривредне пензије, која је у октобру прошле године у просеку износила око 16.000 динара.
Према званичним подацима ПИО фонда, пензију прима нешто више од 1,65 милиона грађана, а просечна пензија за новембар 2023. износила је 39.861, док је с друге стране, према последњим подацима, просечна плата у Србији 86.738 динара.
