Друштвеним мрежама кружи узнемирујући снимак разрушеног породичног дома, а цео хаос направило је, како се наводи, тинејџер (15).
Kако се даље наводи, након што му је мајка одузела мобилни телефон, петнаестогодишњак је демолирао цео породични дом. Снимак се појавио и на Твитеру, а како пишу корисници, у питању је дете које има озбиљних психичких проблема и које одбија да узима терапију.
Портала Еспресо контактирао је клиничког психолога и породичног терапеута Браниславу Павловић која је објаснила да је претпоставила чим је погледала снимак да се ради о детету које има одређене психичке проблеме. Она тврди да одузимање мобилног телефона могуће иницијална каписла због чега је дошло до инцидента, али да је проблем дефинитивно озбиљније природе.
„Овако драматично реаговање са израженом агрсијом не би могло да буде окинуто само ситуацијом одузимања мобилног телефона. Одузимање мобилног телефона може да буде изазивач, али суштински проблеми су много дубљи у виду психичких проблема младе особе или детета, али и могућег проблема у целокупном породичном функционисању. Значи, телефон у овом случају може да буде само тригер, али то свакако не може да објасни да је овако драматично реаговање са израженом агресијим нормално понашање чак и ако је дете зависно од монилног телефона“, каже наша саговорница.Бранислава објашњава да су овакви инциденти обично изазвани нарушеним породичним односима и погрешном поступању према деци, а осим тога тврди и да се проблеми код деце морају третирати у раном узрасту да не би дошло до ескалације.
„Проблеми деце су обично узроковани проблемима у породичним односима, најлакше је рећи да је родитељ узео телефон, а онда дете срушило кућу због тога. Ниједно дете се не пробуди, па почне да се понаша тако, ту је присутна историја третирања детета и ширих породичних односа. Ако се у раном узрасту не лечи и не третира ситуација код детета онда касније ретко може да се реши, али сваки пут када је агресија код детета присутна може се разматрати питање агресивног поступања у породици према истом или сувише слабих граница попустљивости“, појаснила је Бранислава Павловић и додала:
„Ово је пример кулминације нечега што траје сигурно већ неколико година обзиром да се ради о детету које има 15 година и увек се пре поставља питање односа са родитељима него самих унутрашњих проблема код детета“, закључила је наша саговорница.
