Трагична несрећа која се догодила недавно код Велике Плане, у којој су мајка и ћерка изгубиле живот док су претрчавале ауто-пут, није први, а нажалост, вероватно ни последњи. Нажалост, ово није изолован случај, а чини се да ће бити још сличних инцидента уколико пешаци не постану свеснији и опрезнији у саобраћају. Најчешћи фактори који доприносе оваквим трагедијама су непромишљено прелажење коловоза и ношење тамне одеће.
Подаци Агенције за Безбедност у Саобраћају указују на озбиљан проблем – у свакој четвртој саобраћајној несрећи с пешацима, пешаци су претрчавали коловоз. У случају обарања деце пешака, овај проценат још више расте, досежући алармантних 63,5%.
Непрописно прелажење коловоза је често узрок несрећа у којима су пешаци повређени или, нажалост, губе живот. Недовољна пажња или неправилан избор тренутка за прелазак пута, као што је то био случај код Велике Плане, може имати погубне последице. Пешаци морају бити свесни да су њихове одлуке у саобраћају кључне за њихову безбедност и да претрчавање пута може бити посебно опасно.
Kако пише „Блиц„, на друштвеним мрежама појавио се узнемирујући снимак човека који са својим љубимцем покушава да пређе ауто-пут код Мостарске петље у Београду, док аутомобили великом брзином јуре из једног и другог смера.
хттпс://www.тикток.цом/@онај_новинар/видео/7253162347743677701
Осим тога, из Дирекције за путеве пре више година апеловали су на суграђане да не претрчавају ауто-пут код „Стека“ у Београду, већ да користе подземни пролаз код Хитне помоћи.
Такође, у несрећи пре пар година код Бубањ Потока жена је погинула док је претрчавала ауто-пут. На њу је код Бубањ потока налетео аутомобил марке „поло“ док је претрчавала ауто-пут око два сата после поноћи.
„Пре око 20 година када је Србија тек ушла у европски систем, први пут смо слали извештај о саобраћају у Женеву, а вратили су нам га уз образложење да имамо грешку јер смо имали две особе које су погинуле на ауто-путевима. То, нажалост, није била грешка, а видимо и дан данас се претрчава свуда“, осврнуо се за „Блиц“ Дамир Окановић, директор Kомитета за безбедност у саобраћају.
Он се осврнуо на то да у градовима на појединим већим саобраћајницама углавном постоји ограда која дели два смера како људи не би претрчавали, али то није могуће свуда урадити, поготово не на ауто-путу.
„Мени није јасно зашто неко претрчава улицу, а тек ауто-пут. Шта урадити некоме ко претрчава ауто-пут, и како на њега утицати, ја заиста не знам. Потпуно је нејасно да је неко ко размишља у стању да себе доведе у такву ситуацију. Довољно се само рећи да ма каква год да је несрећа на ауто-путу у питању полиција, Хитна помоћ и ватрогасци не смеју да интервенишу из супротног смера, па чак и да морају, а то на ауто-путу значи да морају да обиђу и по неколико десетина километара да би дошли тамо где се десила несрећа. Шта могу да ураде, да се паркирају у смеру где до несреће није дошло и да са пуном опремом прелазе преко ауто-пута, па то је немогуће„, каже Окановић за „Блиц“.
Најчешћи утицајни фактори од стране пешака који су допринели настанку саобраћајне незгоде су неопрезно ступање на коловоз, а да се претходно није уверио да то може безбедно да учини и утицај тамне одеће на настанак саобраћајне незгоде.
О грешкама које праве пешаци говоре и подаци Агенције о безбедности у саобраћају да је у свакој четвртој незгоди са пешаком, пешак претрчавао коловоз. Док код обарања деце пешака овај проценат је знатно већи (63,5 одсто деце је претрчавало).
Највећи број оборених пешака (57,9 одсто) долазио је возилу са десне стране. Највећи број незгода догодио се ван обележеног пешачког прелаза (68,7 одсто). Kод деце је овај проценат још већи – око 80 одсто.
Kоја брзина кола је смртоносна за човека
Понашање возача које је допринело настанку саобраћајне незгоде са погинулим и повређеним пешацима је предузимање непромишљених радњи и неприлагођена брзина условима саобраћаја и стању пута.
Судар возила које се креће брзином од 40 км/х са пешаком еквивалентан је паду са другог спрата зграде, судар при брзини од 60 км/х паду са петог спрата зграде, док судар при брзини од 80 км/х паду са осмог спрата зграде.
При брзини од 30 км/х смртно страда 10 одсто пешака; а брзини од 40 км/х смртно страда 20 одсто пешака; од 50 км/х смртно страда 40 одсто пешака; док при брзини од 60 км/х смртно страда 80 одсто пешака.
Максимално дозвољена брзина на ауто-путу је 130 километара на сат, а то би онда значило да ако при тој брзини аутомобил удари у човека – смрт је неизбежна.
