Kada pomisliš da je kraj, vetar te zagrli, kada hladnoća oko srca počne
da steže, odnekud stvori se sunčev zrak, kada vrelina počne razarati
dušu, kišne kapi poprskaju te po čelu i nateraju na korak još u životu, pa
još jedan i još jedan, čineći tako niz u beskraj.
Čovek je stajao tamo gde je mislio da treba da bude. Sam. Na drugom
mestu nalazila se bezlična masa ljudi. U gomili. Tišina i cika je bilo ono
što ih razdvaja. Spajao ih je samo ubogaljeni pir ka životu. Suviše malo
da se krhki dodir ne pretvori u duboki jaz. Da, gospodo, on je strani
plaćenik. Za njegova dela, nedela ili nečinjenja, plaća mu Bog koji se
nikada nije odomaćio na ovim širim prostorima , valjda je shvatio da i
nema s kim hoditi kroz nabrekle obrise magle, neznanja i ljudske
ishitrene gluposti. A čak ni On, ne može sve sam.
Pre okruglo četrdeset godina Prljavo Kazalište, tada jedno i jedino, koje
je svoju muzičku avanturu počelo na Zaječarskoj gitarijadi, a istu overilo
na čuvenom hepeningu koje je Bijelo Dugme podarilo nesebično puku
na stadionu JNA, sa mnogo malih grupa i grupica, a i onih tada malo
većih, kao i onih koji su tada tek nailazile, kao niški bend Galija. Mnogo
kasnije, jedan mnogo bolji poznavalac muzike no ja, izjavio je da svako
ima svoju Galiju. Tu stavljam tačku. Ovde je ipak reč o bendu sa
zagrebačke periferije…
Posle definitivnog odlaska Davorina Bogovića iz Kazališta, popularni
Prljavci, angažovali su novog vokalnog solistu, Mladena Bodaleca sa
kojim su uradili svoj peti studijski album Zlatne Godine. Po meni, njihov
prvi pravi čvrsti rokenrol album (prvi album je uradjen u pank maniru).
Sve numere je uradio Jasenko Houra, frontmen i gitarista benda, osim
teme Sladoled koje je napisala i, zajedno sa njima, otpevala Olja
Dubroja. Pesma jeste bila tzv. letnji hit, no mišljenja sam da je ista
odudarala od svega onoga što su Prljavci do tada radili, ali i kasnije. Bez
da bilo koga omalovažavam, a najmanje pok. Olju, numera mi je sličila
na one tra la la pesmice. Pogotovo u poredjenju sa ostalim numerama
na albumu.
Pre svega, noseća tema Zlatne Godine je jedan izuzetan rokenrol hit.
Mladić u najboljim godinama, bez ičega iza sebe, još manje ispred,
svestan je svoje mladosti i oduška koje ista nosi. Razvojna nit klavirskog
opsega ne dozvoljava bilo kakvom mestu lutanja. Jasan, glasan i
prodoran vokal, pevljivi refren i sasvim, sasvim, solidan tekst, daju
mladosti i kvalitet. Istu nikada ne treba potceniti, pa čak i kada nije u
pravu. Da, to jesu zaista zlatne godine. To se tek kasnije shvati. No, to i
jeste čar života, ljubavi, ali i naknadne pameti.
Pod Sretnom Zvijezdom Mi Smo Rodjeni je još jedna brza i napeta
numera, rokerski apsolutno angažovana, sa već nadolazećom porukom
koja se stidljivo krije, te koja će tek kasnije doći u delimičnom
političkom angažovanju benda. Kažu da je sama pesma bila pesma
nadanja, ne buntovna. Možemo im verovati ili ne, pogotovo danas, to je
nebitno, a sam tekst iste deluje naivno. Naravno sa ove distance.
Dan Za Danom je jedna više lagana numera no umerenog ritma. Govori
o prolaznosti vremena i ništa više. Tako da se ne mogu složiti sa
beleškom na Vikipediji da album, sem jedne balade, o tom potom, ima
sve brze numere na istom. A još ću se manje složiti da sam album
mnogo sliči na album benda Parni Valjak – Pokreni se. Onaj ko je to
pisao, nema sreće, imam obe gramofonske ploče od njihovog prvog
izdanja. Jedina sličnost je mesto rada bendova i da sviraju rok, ali svako
na svoj način.
Moja Djevojka Je Otišla U Armiju je parodija na tadašnju novonastalu
situaciju gde je bilo dozvoljeno i nežnijem polu da idu u Armiju,naravno
ako žele, vesela rokenrol pesmica i… ništa više. U Krevetu Mom, U
Nojevoj Barci je brza tema rok naraštaja, mladić nudi spas, a gde drugo
no u njegovom krevetu. Utisak ostavlja sjajni solo saksofon, koji samu
numeru čini drugačijom od drugih. Bezbrižna i raskalašna numera.
Groblje slonova malo više vuče na pop rok nadahnuće, zanimljiv tekst,
koji opet se okreće oko mladog čoveka koji misli da je njegov grad
groblje slonova, te ne želi problem sa "teškim" ženama. Fino,
upakovano u jednu sladunjavu glazuru, ali, prosto rečeno, pije vodu.
I onda dolazimo do mega hita, na evropejskim prostorima. Ne Zovi
Mama Doktora opet je jedna mladalačka, inspirativna tema. Ne sećam
se da sam bio na ijednoj zabavi, proslavi ili, zovite to kako hoćete, a da
se sa razglasa nije čuo navedeni song. Kratki, ali savršeno efektni rifovi,
ritam koji nosi noge preko talasa uzburkane vode, glas koji razbija i
prateći vokali kao da spuštaju žaluzine u tihi suton.
Album zatvara prelepa balada Ma Kog Me Boga Za Tebe Pitaju. Nešto
izmedju teme Dire Straitsa Romeo i Julija i Bijelog Dugmeta Da Te
Bogdo Ne Volim. Svejedno, prelepo angažovano u bolu mladog
ostavljenog čoveka. Ko god kaže da nikada nije bio ostavljen, prosto
rečeno – laže. Ili mu je život protutnjao pored njega samog, odnosno da
nikada voleo nije. A to znači kao da nije ni postojao. Duša bez ožiljaka,
je samo ljudsko biće bez ičega drugog, pa i života, isprazno i samo
iskazano kao broj u nekom registru starih knjiga. Jednom.
Album je pun mladosti i radosti, bola i nade, čvrst, homogen i bez
ikakvog preuveličavanja, može biti muzički stepenik u bilo kome gradu,
bilo gde i u bilo kom trenutku. Houra, Brkić, Hrastek, Fileš i Bodalec pre
četrdeset godina imali su jedan pravi mladalački, prikriveni, bunt album.
Iza istog su stajale šezdesetosmaške godine, ispred njega ratovi, podele,
kao i sve ostalo nezadovoljstvo koje tinejdžerske godine nose sa sobom.
Nikada kasnije, bez obzira na zrelost i kvalitet, bend nije imao takav
album. Ili ja suviše naginjem roku, te sam subjektivan. A može biti i
jedno i drugo. Teško je dati sud o bilo čemu, ako ne stojiš iza njega.
Makar bio on i pogrešan. To što na jednoj strani može biti usamljeni
jahač, a preko puta njega u galopu nadiruća grupa neistomišljenika, ne
znači mnogo u prvi sumrak ljudske pohlepe, niti brojnost može biti onaj
parametar koji vrši prevagu na tasu boginje pravde. Na žalost, ljudski
zaborav nema cenu.
Miodrag Marković
