ДАНАС ЈЕ МАЛА ГОСПОЈИНА, ВЕЛИКИ ПРАЗНИК И ЦРВЕНО СЛОВО

Српска православна црква слави Рођење Пресвете Богородице, празник у народу познат као Мала Госпојина. Ево какви су обичаји за тај дан На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане, рођена Света Дева Марија и спада у један од највећих заветних празника.

У народу се овај празник слави уз живописне обичаје, углавном посвећене рађању.

На Малу Госпојину многи планирају и уговарају свадбе и венчања, јер, према предању, она младенцима, вереним, и венчаним на овај дан дарује посебну благослов.

Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимих усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности.

Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад, пилићи који се излегу у ове дане биће добре носиље.

Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.

Мала Госпојина у Шумадији сматра се великим празником и славом. Домаћини који не славе славу, одлазе са породицом свечано обучени на разноразне и многобројне саборе и вашаре, који се одржавају око цркава, односно у црквеним портама. Овај дан је добар за одржавање свадби и веридби. У Гламочком пољу одржава се велики сточни вашар.

Највећи вашари у Србији су у Неготину и Шапцу, с тим што вашар у Неготину има врло дугу традицију. Вашари су ове године одложени због избијања пандемије корона вируса, бар када је реч о ономе у Шапцу.

Верује се и, када је на овај празник ведро, да ће сунчано бити и током јесени, али и зиме. Због тога погледајте у небо, и можда ћете открити каква ће бити јесен и зима.

Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника и непокретан је, што значи да има фиксно место у црквеном календару и означен је црвеним словом.

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина), као и они који обележавају сећање на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.

Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колевци обавезан је мотив православних икона и средњовековних манастирских фресака.

Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Kраљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина с краја 14. века.

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина), као и они који обележавају сећање на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/danas-je-mala-gospojina-veliki-praznik-i-crveno-slovo/