Према веровању, Исус је Велику суботу провео у Хаду (подземљу), због чега верници тај дан проводе у молитви и тишини. Христос је, према предању, на Велику суботу телом у гробу, а душом у Аду разрушио врата пакла.
Велика субота је једина субота у години када се пости на води. То је субота у којој је Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана и отпочео нови век у коме се светкује дан његовог Васкрсења.
У суботу по распећу на Велики петак, дођоше првосвештеници и фарисеји код римског прокуратора Понтија Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба.
Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти његово тело, како би народ поверовао да је Исус васкрсао као што је најављивао. „После три дана устаћу“ (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66).
Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Уз читање целог 118/119 Псалма певају се статије, стихови у којима се слави умрли спаситељ као васкрсење и живот и изражава бол, жалост и туга Богородице.
При крају јутрења које се служи на Велики петак увече, Плаштаница (у коју је био умотан Исус након скидања са крста) носи се три пута око храма, а после њеног поновног полагања у „гроб“, чита се пред њом Језекиљево пророштво о васкрсењу мртвих (Јез 37,1-14), Апостол и Јеванђеље.
На Велику суботу се служи литургија Светог Василија Великог, којом почиње Васкрсење. Све до читања Апостола свештеник служи ову литургију у црној одежди, а потом облачи белу, јер су се у току ове литургије крштавали оглашени (некрштени), који су се током целог Васкршњег поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и поукама за крштење, које се увек врши у белим одеждама.
Једино на овој литургији јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери већ на Христовом гробу, јер је анђео на гробу Господњем објавио женама мироносицама вест о Христовом васкрсењу.
У Јерусалиму у храму Гроба Христовог хришћани сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави Благодатног огња. У том храму у Светој земљи већ вековима јерусалимски патријарх износи угашено кандило које чудесно пали благодатни огањ и тај огањ преноси на свеће окупљених хришћана, а они даље својим ближњима и у своје храмове.
Свечаном Васкршњом литургијом биће завршени дани жалости и у недељу ће почети празник Васкрс, који слави победу живота над смрћу.
