КОЛИКИ ЋЕ БИТИ МИНИМАЛАЦ ?

Нова минимална цена рада требало би да буде одређена до 15. септембра, до када би ставове морали да усагласе држава, синдикати и послодавци. 

Министри Мали и Ђорђевић после јучерашњег састанка изјавили су да верују да ће до 15. септембра постићи консензус све три стране.

Минимална цена рада сада је 143 динара по сату, односно око 24.000 месечно.

Синдикати сматрају да би минималац требало да износи 36.000 динара, колико сада „кошта“ минимална потрошачка корпа, мада су свесни да је то тешко изводљиво у овом тренутку.

Послодавци још не лицитирају са висином минималне зараде, али је јасна њихова жеља да повећање цене рада прати одговарајући уступак државе, који се односи на порезе и доприносе.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Љубисав Орбовић истиче да онај ко прима минималну зараду мора имати за потрошачку корпу, која је, иначе, крајње скромна.

„Реално гледано, то је велико повећање и то не може да се издржи или би у овом моменту било тешко изводљиво, али очекујемо да у некој блиској будућности дође до тога“, казао је Орбовић Танјугу.

Додао је да ће СССС инсистирати на СЕС-у да то буде стратешки план свих који учествују у даљим прееговорима.

Подсетио је да су у два последња преговора повећања била осам, односно десет одсто и додао да то говори о квалитетним помацима у висини минималне зараде у последњих пар година.

И председник УГС „Независност“ Зоран Стојиљковић каже да ће се кретати у том оквиру и повећање мора бити двоцифрено.
Према његовим речима, једна од могућности за повећање минималне зараде представља и подизање неопорезивог дела зарада, што би олакшало и послодавцима да ту врсту увећане минималне цене рада плате.
Управо су порези и доприноси на зараде оно што је важно послодавцима, па председник њихове уније (УПС) Милош Ненезић, иако не жели да лицитира са висином минималца, истиче да би послодавци желели да трошак повећања цене рада подели са њима држава, кроз уступак у висини пореза и доприноса.

„Горња граница за минималац зависи од тога шта ћемо радити са порезима и доприносима, који се односе на зараде уопште, али посебно на оно што се односи на минималну зараду. Тај део не би требало да буде опорезован, јер ако је минимална зарада категорија која омогућава радницима неки минимум, онда не би требало имати још нешто што би оптерећивало предузећа, раднике, па и државу“, рекао је Ненезић Танјугу.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/koliki-ce-biti-minimalac/