ПОЧЕО БОЖИЋНИ ПОСТ

Шестонедељним Божићним постом верници Српске православне и Руске православне цркве, Јерусалимска патријаршија и Света Гора, припремају се за празновање рођења Исуса Христа.  Припрема за Божић, који се прославља 7. јануара, потпуна је ако верник на крају шестонедељног поста приступи светим тајнама исповести, покајања и причешћа.

   Пост је темељ хришћанског пута и прва неопходност на путу спасења, па Црква пост сматра значајним за духовни живот својих верника, али и веома моћним средством за постизање пуног спасења.

Подсетимо, хришћански пост уведен је по узору на Исуса Христа који је четрдесет дана провео у пустињи у посту и молитви и у Старом завету дао заповест Јеврејима да посте јер ће и „његови ученици постити“.

Према хришћанском учењу, утемељитељем поста „сматра се сам Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом“.

Установљење Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове хришћанства и помињу се у делима светих отаца од IV и V века.

Првобитно је трајао седам дана, а одлука и наредба хришћанима да пред празник Рождества посте 40 дана изречена је на сабору 1.166. године.

„Пост је и данас неопходан“, записао је у својој књизи „Молитве и молбе“ блаженопоћивши патријарх српски Павле објаснивши да се овим подвигом уз молитву, православни хришћани припремају за долазак великих празника.

Трајање Божићног поста објашњава се и четрдесетодневним путовањем тројице мудраца до Витлејемске пећине, у којој је 25. децембра рођен Богомладенац Исус.

Зато се каже да је пост звезда водиља за све оне који су хришћанство одабрали за своју веру, као што је за мудраце, који су веровали у пророчанство о рођењу Спаситеља, једина водиља била најсјајнија звезда на небу која је ишла од Запада ка Истоку и која их је довела у Витлејем.

Православни хришћани се слободном вољом одлучују на овај подвиг чија је сврха очишћење душе и тела које се постиже не само уздржавањем од мрсне хране, већ и од лоших мисли, речи и дела.

Постом се потврђује снага воље оних који као хришћани желе да својим разумом владају у свим искушењима, па се каже да је пост – подвиг целокупне личности и етички став.

Правило је такође да и славске трпезе у српским домовима у време Божићног поста буду посне.

   Црква је четири пута годишње одредила вишедневне постове – Божићни, Васкршњи или Часни уочи Васкрсења Христовог, Петровски пред празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу /12. јула/ и Госпојински уочи Успенија Пресвете Богородице /28. августа/.

   Једнодневни постови су на Усековање главе Светог Јована Крститеља /11. септембра/, Воздвижење Часног крста – Крстовдан /27. септембра/, Крстовдан /18. јануара/ уочи Богојављења, као и сваке среде и петка, осим такозваних трапавих седмица.

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://palankadanas.com/poceo-bozicni-post/