Навршава се десет година од великих поплава које су захватиле Србију 2014. године у којима је страдало 57 особа. Симбол страдања постао је Обреновац. Око 90 одсто насеља било је потопљено, а готово 9.000 становника евакуисано. Тада се говорило о стогодишњим водама, рекордним водостајима великих река и бујичних потока. Колико смо научили из тих поплава и треба ли да се прибојавамо да до њих поново може доћи?
Те 2014. године Обреновац је потпуно поплављен, Шабац је у последњем тренутку спасен, а Крупањ је у клизиштима уништен.
Метеоролог Недељко Тодоровић истиче да је прогноза добро предвидела све што се дешавало пре десет година.
Нормално, када су у питању екстремне појаве, у овом случају велика количина падавина, не може да буде идеално у цифру одређена количина падавина, али генерално први знаци наиласка јаких падавина били су шест до седам дана пре самог догађаја. Негде већ петог дана Хидрометеоролошки завод Србије је дао најаву, упозорење да следе обилне падавине у нашем региону, значи не само на подручју Србије, него шире у региону. Већ три дана пред сам догађај дато је значајно упозорење са количином падавина која се очекује”, каже Тодоровић.
У неким местима биле измерене рекордне количине на дневном нивоу
У првом моменту, додаје, све је деловало нереално, као и да већина стручњака у тој области није имала искуство са толиком количином падавина, па је било дужег већања док се одлучило која би то била очекивана количина падавина.
„У сваком случају, 12. и 13. маја почела је киша, али били су слаби интензитети. Главнина падавина пала је 14. и 15. маја. Нажалост, ту су постигнути неки рекорди гледајући количине падавина. Главнина падавина је била у западној Србији, Подриње пре свега, негде ту до Шапца, Београда, Обреновца”, наводи Тодоровић за РТС.
„Значи, део Срема, тј. Војводине, део Славоније, Посавина, низводно овај ближи део ка нама, и североисточна Босна тамо негде до Добоја, Тузле до Зворника. У том региону је била максимална количина падавина. У неким местима су измерене рекордне количине на дневном нивоу, као, на пример, у Београду од 110 литара по квадратном метру. У неким местима је било и више”, додао је Тодоровић.ж
Ипак, каже да дневни рекорди нису оборени у свим местима, али да када се сабере дводневна количина кише, 14. и 15. маја, онда су то биле рекордне вредности.
“Које, како су касније анализе утврдиле, имају повратни период од неколико стотина година”, додаје Тодоровић.
Треба ли да се прибојавамо да 2014. може да се понови
На питање да ли су такве падавине могуће у наредном периоду и да ли би требало да их се прибојавамо, Тодоровић каже да су падавине те 2014. специфичне зато што су биле на великом подручју, као и да је пала велика количина падавина на великом подручју.
“Велике количине падавина постоје и сада сваке године, али су сконцентрисане на релативно малом простору. То је онај летњи грмљавински облак са пљуском, који у сат времена може да да и 100 литара по квадратном метру, као што је било и те 2014. Али, летњи пљускови су ограничени на малом простору и они изазивају локалну невољу било да је то у неком планинском пределу нека бујица или у великим градовима као градске бујице”, објашњава Тодоровић.
Истиче да је њих било, као и да ће их увек бити, али да је мало вероватно да се поплаве из маја 2014. понове.
“Та 2014. је специфична баш због великог пространства са целодневном кишом јаког интензитета. Није било пљуска, већ кише јаког интезитета. Тако да, мало је вероватно да ће се поновити за нашег живота та епизода временска да тако на великом простору буде велика количина падавина. Локално ће бити великих пљускова, то је неминовно, сваког лета имамо то, тако да локална појава поплава, пре свега бујичних, је неминовна”, закључује Тодоровић.
