Држава обезбедила додатних 5.000 динара месечно за ученике који се определе да квалификације за неко од дефицитарних занимања стекну по дуалном моделу.
Бравари заваривачи, оператери машинске обраде резањем, пекари, посластичари, кувари, електричари, индустријски механичари… недостају на тржишту рада, а није јагма за местом у средњошколским смеровима у којима стасавају ове занатлије, иако они боље зарађују од мајстора неких других заната.
Додатном финансијском подршком, одноно помоћи државе од сада ће и у току школовања по дуалном моделу будући кадрови дефицитарних занимања моћи да остваре веће накнаде за учење кроз рад, и то од прве године школовања. Очекује се да ће тиме мали матуранти бити додатно мотивисани да се у већој мери опредељују за ове образовне профиле и да ће се у корист образовања за занимања која недостају променити резултати анализе уписа у средње школе претходних година. А оне показују да у спектру дуалних образовних профила ученици најмање бирају – трогодишње, иако су занатлије које управо из тих смерова излазе неретко боље плаћене и за њима вапи привреда, преноси Политика.
Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о финансијској подршци дуалном образовању, која је ових дана ступила на снагу. Под финансијском подршком школовању по дуалном моделу, како се наводи у уредби, подразумева се додела средстава за субвенционисање дела накнаде за учење кроз рад коју послодавци плаћају ђацима који се по дуалном моделу образују за дефицитарна занимања, као и подршку школама за упис ђака на ове смерове.
Ученици који се буду определи за школовање по дуалном моделу за дефицитарна занимања у току образовања, у складу с новом уредбом, моћи ће да зараде више него њихови вршњаци у осталим дуалним смеровима. Новим правилима омогућено је да средњошколцима у току три године школовања по дуалном моделу, поред законом прописане накнаде за учење кроз рад у нето износу од најмање 70 одсто минималне цене рада по сату, из буџета Републике Србије додатно буде исплаћено по још 5.000 динара месечно и то за девет месеци годишње, појаснили су из Канцеларије за дуално образовање и НОК за Политику.
Други начин реализације финансијске подршке дефинисан уредбом, прецизирали су, односи се на помоћ послодавцима у виду субвенционисања дела накнаде за учење кроз рад коју су послодавци у обавези да плаћају ђацима који се по дуалном моделу школују за дефицитарна занимања. Субвенција ће износити „до 50 одсто нето износа минималне накнаде за учење кроз рад утврђене Законом о дуалном образовању, са припадајућим доприносима”, наводи се у уредби.
Ова мера, појашњавају надлежни, подржаће микро и мала предузећа која финансијски не могу да у складу с потребама издвоје средства да повећају број ученика, подрже развој знања и вештина младих и истовремено осигурају већи избор квалитетнијих кадрова за будуће запошљавање.
