Рођен 1989. године у Смедеревској Паланци, још као гимназијалац написао је књигу пописа жртава Другог светског рата у смедеревском крају, добивши за њу награду „Драгиша Кашиковић“.
После монографија „Истина под кључем“, „Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944“ (са Срђаном Цветковићем), двотомника о Смедереву и околини у Другом светском рату, књиге „Босанска голгота“ (с Бојаном Димитријевићем), објавио је и волуминозну студију „За Партију и Тита / Партизански покрет у Србији 1941–1944“.
Ова последња „За Партију и Тита / Партизански покрет у Србији 1941–1944“, била је и повод да се у Народном музеју у Паланци окупи велики број паланчана који су желели да чују нашег младог историчара и његово виђење овог ратног периода у Србији.
Рад на овој књизи представља вишегодишње истраживање, проучавање и критичко вредновање постојеће литературе о партизанском покрету. Ова тема је много пута проучавана и требало је направити избор, разликовати идеологију од историографије, „састругати” слојеве револуционарне митологије и систематизовати научни рад. Тема партизанског покрета је још увек „жива”, изазива контроверзе и поделе, али донекле утиче и на политичке прилике. Kњига на неки начин представља расправу са партизанском и пропартизанском историографијом и мемоаристиком – рекао је Девић.
О књизи су поред аутора говорили, Бојан Арбутина, директор издаваштва ЈП Службени гласник и Борислав Челиковић, уредник ЈП Службени гласник.
