Ускршњи пост ове године почиње 27. фебруара, трајаће до 15 априла, а најдужи је од четири велика поста у православљу.
Духовни пост подразумева одрицање од грешних и злих мисли, док се телесни пост односи на удржавање од алкохолних пића и хране животињског порекла.
Према веровању, прва особа која је држала Ускршњи пост био је сам Исус Христ, који се дуго пре смрти уздржавао од хране и пића, након чега су његови следбеници почели да посте у сусрет Васкрсу.
Ускршњи пост је најстрожи, а дозвољава вино и уље само суботом, недељом и на Младенце, односно рибу на Цвети и Благовести, док се свих осталих дана пости „на води“.
Ускршњи пост по недељама
Пост у сусрет Васкрсу је подељен на седам недеља, а то су:
недеља Ускршњег поста – Чиста недеља (Тодорова) – Не кува се, не гори огњиште, једе се раније припремљена храна.
недеља Ускршњег поста – Пачиста недеља – Пости се на води радним данима, док се за викенд једе храна припремљена на уљу.
недеља Ускршњег поста – Kрстопоклона недеља – Верници се удржавају свих искушења духа и поклањају се Часном крсту.
недеља Ускршњег поста – Средопосна недеља – Верници се посвећују раду и не изговарају ружне речи чак ни у шали.
недеља Ускршњег поста – Глува недеља – Време покајања и тишине, када су забрањени забава и славља.
недеља Ускршњег поста – Цветна недеља – Седмица посвећена биљном свету и цвећу, када се верује да не треба сејати јер неће бити плода. Праве се венчићи од пролећног пољског цвећа и врбових гранчица.
недеља Ускршњег поста – Страдална недеља – Верници проводе последње дане пред Ускрс у молитви и покајању.
Прва три дана се пости на води, Велики четвртак је разрешење на уље, а Велики петак дан апсолутног поста. У суботу се пости на води, а у недељу, на Ускрс, верници прелазе на мрсну храну.
Поред ових правила о празновању и исхрани, током Ускршњег поста важан је и савет митрополита кијевског Владимира, који је једно приликом говорећи о овом посту поручио:
„У посту је најважније не јести један другог!“
