Kada god novi život zakuca na vrata, otvori se novi cvet, sa svim
onim mirišljavim laticama koje pod noge mladog bića lagano padaju.
Njihovi oblačci stidljivo nagoveštavaju sve buduće korake prikrivene
aurom, te mitske fluidne svetlosti vidljive samo onom oku koji prati trag
nejakog stvorenja. Kako je život jednostavno lep, predivan na svom
začetku, nošen nekim posebnim dahom nemerljive snage i moći. Biti
sunčeva svetlost i plemenita duša u okrajku zenice smeštena tek poput
reči u zadimljenom stihu ili prva kap na srebrnastom izvoru.
Ima tome 45 punih godina kada je Oliver Dragojević izveo numeru
Ključ Života na Zagrebačkom festivalu 1978. godine, onako setno i
čežljivo kako je samo on umeo, a iza koje su stajali kompozitor Zdenko
Runjić i tekstopisac Nena Larić, otopivši večnost kroz kolorit u samo par
minuta klavirskog eha muzičkog maga Olivera. Gospodski
dostojanstveno, suptilno uz klavir, tekli su stihovi rađanja života i opisa
srećnog trenutka ovekovečenog u samo jednom dodiru, iščekivanog kroz
duge minute koji se čine kao cela večnost. Pesma puna nežnosti,
iščekivanja, ljubavi, jednostavno numera koja slavi rađanje života.
Imao je Oliver Dragojević i mnogo atraktivnije numere do tada
otpevane po raznoraznim festivalima, ali nijedna u sebi toliko života
imala nije, a da je bila lagana, nabijena emocijalnim nagonima i kao da
je sva simbolika ljubavi prosuta niz prolećni vetar. Spektar nežnosti se
prstenasto gradi, od teških koraka kroz dugi beli hol do samog izvora
života. Taj osećaj bespomoćnosti izrasta u nesagledivi bedem raskošnog
poimanja sveta, a prsti kao da svakoj dirki na klaviru udahnjuju čulnost
prisebnosti i postojanosti. Biti svoj, ali i pripadati drugima u isto vreme,
nije maleni ugođaj.
Zahvalan za pruženu međusobnu ljubav, poklanja svojoj voljenoj
još jedno veče, onako tiho i setno dok novi život se rađa, ključ života je
u njenoj ruci, on priznaje da je sreća koja mu je izneta kroz sve one
trenutke ushićenosti sada tako malena u odnosu na novi život.
U svom bogatom repertoaru Oliver je redovno izvodio numeru
Ključ Života i uvek je ista nailazila na odličan prijem kod publike. Višak
nežnosti nikada na odmet, smirenost izvođača i umilan tekst uz zvuke
klavira, sa osobitom neusiljenošću stvara kod slušaoca štimung o
produženju života, harmoničnošu koja gradi neke nove odnose i stara se
da se ljudi uvek menjaju u sklopu zadate situacije. Nabolje, koliko god
to bilo moguće.
Zapaljena iskrica sanjivo nosi male vile kroz sve one krajolike koji
će tek jednog dana biti posećeni preko budućih iščitanih bajki i pričica
za laku noć. Dotle će ključ života biti uvek u sigurnim rukama, dokle
god, kako i sama pesma kaže, srce diše. Inače, samu numeru je Zdenko
Runjić komponovao neposredno po rođenju svoje kćeri, a Oliver
Dragojević izveo na Festivalu zabavne muzike Zagreb 1978 .godine.
Tekst je dobrodošlica malenoj Alini, ali i svima onima koji nejako
stupaju ispod zvezdanog neba. Živeli.
Miodrag Marković
