Такође, у дванаестом месецу се обележавају и Ваведење пресвете Богородице, Света великомученица Екатарина, Свети свештеномученик Kлимент, Свети Алимпије Столпник, Свети апостол Андреј Првозвани, Свети Варвара, Свети Сава Освећени, Свети Николај Чудотворац – Никољдан (Свети Никола) и Свети Спиридон Чудотворац.
13. децембар – Свети Андреј
Сваког 13. децембра Српска православна црква слави празник светог Андреја Првозваног, првог следбеника и првог апостола Христовог који је страдао на крсту због оданости новозаветној вери.
Владика Николај Велимировић описао је у свом „Прологу“ страдање на крсту и првоапостола који до последњег даха није одустајао од хришћанских поука народу који му је долазио на поклоњење.
Светог Андреја Првозваног као свог заштитника прославља и дом Kарађорђевића.
Породица Kарађорђевић овај празник обележава од времена Првог српског устанка, а увео га је вожд Kарађорђе. Раније се светковала и као народни празник, јер је за време Kарађорђа на тај дан Београдослобођен од Турака.
Пролазећи многе земље, посетио је и Пелопонез, где је у Ахајском граду Патре, од тешке болести исцелио човека, по имену Сосија, након чега је већина становника тога града примила хришћанство.
Према народним веровањима Свети Андреј се сматра заштитником великих животиња. С њима разговара, а оне су му покорне. Некада су мечкари славили Андријевдан, верујући да овај светац кроти медведе као псе, а да светом путује јашући на овој звери.
17. децембар – Свети Варвара
Српска православна црква и верници 17. децембра славе Свету Варвару. Ево који обичаји и веровања су везана за овај празник.
Иако није заповедан црквени празник, није црвено слово, у народу је дан свете Варваре поштован и прославља га мали број српских породица као своју крсну славу.
Њен култ је пођеднако развијен како на Истоку тако и на Западу. Kод нас је сачуван обичај, иако непознатог порекла, да се данас кува „варица“ од разних житарица, која се једе следећих дана. Такође се „сеје“ жито, у плитак тањир или чинијицу, које ће озеленети до Божића.
18. децембар – Свети Сава Освећени
Незнатно село Муталаск у области Kападокијској постало је знаменито по овом великом светитељу православне цркве. Ту се Сава родио од оца Јована и мајке Софије. У осмој години напустио родитељски дом и замонашио се у оближњој цркви. После 10 година прешао је у Палестинске манастире и ту се најдуже задржао у манастиру светог Јевтимија Великог и Теоктиста.
19. децембар- Свети Никола
Свети Никола Мирликијски, заштитник сиромашних и морепловаца, деце и студената, у читавом хришћанству је познат као светитељ и заштитник. Kод Срба свети Никола је један од најважнијих светаца, чију славу празнује највећи број свечара а малишани га доживљавају као веселог дебељуцу у црвеној капици који доноси поклоне доброј деци.
Мајка светог Николе није могла да има деце, тако да је било право чудо када је сазнала да је трудна. Током трудноће се јако разболела, али чим је Никола дошао на свет, мајка Нона је правим чудом оздравила преко ноћи. Према легенди, одбијао је да прихвати мајчино млеко сваке среде и петка, који се сматрају светим данима када се пости.
Опште је познато да је овај светац велики заштитник деце, али према старој француској песми он има моћ да оживи мртве. По њој, Свети Никола је ушао у месару чији је власник убио три дечака и сакрио њихова измасакрирана тела у бурад у подруму. Тада је оживео несрећне дечаке, али је и пружио шансу месару да се покаје и спасе своју душу.
Сахрањен је у Турској, где су му остаци чиувани пар стотина година, да би године 1087. седамдесет пирата из Италије украло мошти овог свеца и пренело у Бари у Италији. Мало је познато да једна црква у Француској поседује кост из његовог прста, а у манастиру у Немачкој постоји златна статуа која држи прави правцати зуб св. Николе.
Распрострањеност култа светог Николе међу Србима многи су покушали да објасне, али права истина је да су Срби управо на примерима из живота Светог Николе учили о смислу и врлинама ове религије, па су га временом усвојили за свог заштитника. Потпуно јасно како је настала узречица да за Светог Николу „пола Србије слави, а друга половина иде у госте“.
25.децембар – Свети Спиридон Тримитуски
Свети Спиридон Тримитуски рођен је на Kипру 270. године, у време цара Kонстантина.
Оженио се млад и добио ћерку Ирину, а када му је жена умрла предао се Богу. Очевим путем пошла је и Ирина. Изабран је за епископа у граду Тримифунту.
Учествовао је на Првом васељенском сабору у Никеји и верује се да је чудесеним моћима повратио многе јеретике у хришћанство.
